Будућност Русије је будућност Европе

Појава књиге Наталије Нарочницке „Русија и Руси у светској историји”, коју је објавила Српска књижевна задруга (Београд, 2008) повољна је прилика за нашег читаоца да се темељито и систематски упозна са идејама које чине културну и етичко-политичку баштину Русије у светској историји. Реч је о књизи одиста утемељеној на императивима јасноће и смисла и све поузданијим увидима у секуларне идеологије које су обликовале историју модерног доба; у идеологије које су само привидно засноване на одбацивању традиционалних вера, заправо, привидно потиснуте религије. Секуларизација је, ето, чудесни механизам помоћу којег религија постаје не-религија; марксизам је световно хришћанство.

Систематски изложена у пет делова: Почев од расправе о смислу историје човечанства и историјског сусрета Русије и Европе, ова књига нас дубоко уводи у историјски и религиозно-метафизички, па, свакако, и политички аспект руске традиције, у драматске странице светске и европске историје.

Њено исходиште је незаобилазно, али претешко питање смисла историје човечанства; оно се не би никако ни постављало када би он, тај смисао, био очевидан у токовима свакидашњих историјских догађаја; а као питање крајњег смисла историје, оно, заправо, прекорачује све могућности нашег знања и зауставља нам дах; доводи нас у вакуум који могу испунити само нада и вера.

Најпре је теолошка мисао покушавала да одговори на то велико питање човековог смисла, тајне живота, да изрази, нарочито својом мистичном имагинацијом, вечно човеково стремљење према бескрајном. Немогућност да се створи један прогресиван систем профане историје на бази веровања, има свој пандан у немогућности да се на основи ума пројектује један смислени план историје. То потврђује здрав људски разум; јер, ко би се, данас, одважио да даје суд о циљу и смислу савремених догађаја?

Нови век је свеопшта секуларизација. Његов Бог је човек који ће у овом драматичном добу испољити све своје активистичке потенцијале. Модерни дух објављује се, и не случајно, на гносеолошком плану; захтев је то нове логике ствари, нове законитости света, нове дефиниције човека, чији је спознајни симбол Декарт са својом дубоком интелектуалном револуцијом на путу човечанства према истини и разуму. Логика, нова интелектуална интуиција, душа, а не физика, основ је метафизике. Бог постоји, јер ја постојим, ја који имам идеју Бога. Но, ту је и Хобс: човек је сам. Бог се о њему не стара нити га кажњава. Откриће равнодушности према правди било је страшан ударац за човека. Хобсова доктрина је у англосаксонској култури усмерила развој демократије на пут служења либерализму и индивидуализму.

Европљани и Руси су дали примере највиших домета латинске и православне духовности; изразили су и две различите форме одступања од Бога: гетеовски Фауст је постао оваплоћење скепсе гордог Западног ума који над собом не прихвата никаквог судију, а Иван Карамазов дрског изазова Богу руске гордости, која не жели да се помири са допуштањем зла на земљи.

С тим на уму, Наталија Нарочницка сматра да истинско јединство, које може донети успон и самосталност Европе – јесте у признавању васељенске еквивалентности наших искустава. Будућност је, мисли она, у конструктивном повезивању историјског наслеђа и стваралаштва свих етничких, конфесионалних и културних компоненти Европе: германске, романске и словенске, Европе латинске и Европе православне. Због тога „руски изазов” – није изазов, већ „позив”, закључујући да је будућност Русије – будућност Европе.

Као посебан допринос и значај ове вредне књиге јесте њен методолошки проседе: ауторка је, очито, била начисто с тим да ако хоћемо да сазнамо прошлост онакву каква је она „у ствари” (Ранке), онда морамо тежити да јој приђемо с критеријумима који јој одговарају, да је проучавамо иманентно, да откривамо њену властиту, унутрашњу структуру, избегавајући да јој намећемо наше савремене оцене.

Савремени читалац који се налази усред политичких конфликата промењивих односа и судбоносних преобрата, наћи ће у овој књизи, правом руднику историографских и историозофских знања, скраћену повест колективне судбине руског и европског света политичких и филозофско-религијских доктрина. И више, далеко више од тога; наћи ће у њој све богатство супротности и разноврсности идеја и хтења које, дакако, и дан-данас одликују и обликују човекову вољу за стварањем, за бољим и смисленијим у свету у којем је, очито, несигурност стигма нашег времена.

Превод Ксеније Трајковић коректан, врло добар, поговор Славенка Терзића сажет и продубљен.