Budućnost Rusije je budućnost Evrope

Pojava knjige Natalije Naročnicke „Rusija i Rusi u svetskoj istoriji”, koju je objavila Srpska književna zadruga (Beograd, 2008) povoljna je prilika za našeg čitaoca da se temeljito i sistematski upozna sa idejama koje čine kulturnu i etičko-političku baštinu Rusije u svetskoj istoriji. Reč je o knjizi odista utemeljenoj na imperativima jasnoće i smisla i sve pouzdanijim uvidima u sekularne ideologije koje su oblikovale istoriju modernog doba; u ideologije koje su samo prividno zasnovane na odbacivanju tradicionalnih vera, zapravo, prividno potisnute religije. Sekularizacija je, eto, čudesni mehanizam pomoću kojeg religija postaje ne-religija; marksizam je svetovno hrišćanstvo.

Sistematski izložena u pet delova: Počev od rasprave o smislu istorije čovečanstva i istorijskog susreta Rusije i Evrope, ova knjiga nas duboko uvodi u istorijski i religiozno-metafizički, pa, svakako, i politički aspekt ruske tradicije, u dramatske stranice svetske i evropske istorije.

Njeno ishodište je nezaobilazno, ali preteško pitanje smisla istorije čovečanstva; ono se ne bi nikako ni postavljalo kada bi on, taj smisao, bio očevidan u tokovima svakidašnjih istorijskih događaja; a kao pitanje krajnjeg smisla istorije, ono, zapravo, prekoračuje sve mogućnosti našeg znanja i zaustavlja nam dah; dovodi nas u vakuum koji mogu ispuniti samo nada i vera.

Najpre je teološka misao pokušavala da odgovori na to veliko pitanje čovekovog smisla, tajne života, da izrazi, naročito svojom mističnom imaginacijom, večno čovekovo stremljenje prema beskrajnom. Nemogućnost da se stvori jedan progresivan sistem profane istorije na bazi verovanja, ima svoj pandan u nemogućnosti da se na osnovi uma projektuje jedan smisleni plan istorije. To potvrđuje zdrav ljudski razum; jer, ko bi se, danas, odvažio da daje sud o cilju i smislu savremenih događaja?

Novi vek je sveopšta sekularizacija. Njegov Bog je čovek koji će u ovom dramatičnom dobu ispoljiti sve svoje aktivističke potencijale. Moderni duh objavljuje se, i ne slučajno, na gnoseološkom planu; zahtev je to nove logike stvari, nove zakonitosti sveta, nove definicije čoveka, čiji je spoznajni simbol Dekart sa svojom dubokom intelektualnom revolucijom na putu čovečanstva prema istini i razumu. Logika, nova intelektualna intuicija, duša, a ne fizika, osnov je metafizike. Bog postoji, jer ja postojim, ja koji imam ideju Boga. No, tu je i Hobs: čovek je sam. Bog se o njemu ne stara niti ga kažnjava. Otkriće ravnodušnosti prema pravdi bilo je strašan udarac za čoveka. Hobsova doktrina je u anglosaksonskoj kulturi usmerila razvoj demokratije na put služenja liberalizmu i individualizmu.

Evropljani i Rusi su dali primere najviših dometa latinske i pravoslavne duhovnosti; izrazili su i dve različite forme odstupanja od Boga: geteovski Faust je postao ovaploćenje skepse gordog Zapadnog uma koji nad sobom ne prihvata nikakvog sudiju, a Ivan Karamazov drskog izazova Bogu ruske gordosti, koja ne želi da se pomiri sa dopuštanjem zla na zemlji.

S tim na umu, Natalija Naročnicka smatra da istinsko jedinstvo, koje može doneti uspon i samostalnost Evrope – jeste u priznavanju vaseljenske ekvivalentnosti naših iskustava. Budućnost je, misli ona, u konstruktivnom povezivanju istorijskog nasleđa i stvaralaštva svih etničkih, konfesionalnih i kulturnih komponenti Evrope: germanske, romanske i slovenske, Evrope latinske i Evrope pravoslavne. Zbog toga „ruski izazov” – nije izazov, već „poziv”, zaključujući da je budućnost Rusije – budućnost Evrope.

Kao poseban doprinos i značaj ove vredne knjige jeste njen metodološki prosede: autorka je, očito, bila načisto s tim da ako hoćemo da saznamo prošlost onakvu kakva je ona „u stvari” (Ranke), onda moramo težiti da joj priđemo s kriterijumima koji joj odgovaraju, da je proučavamo imanentno, da otkrivamo njenu vlastitu, unutrašnju strukturu, izbegavajući da joj namećemo naše savremene ocene.

Savremeni čitalac koji se nalazi usred političkih konflikata promenjivih odnosa i sudbonosnih preobrata, naći će u ovoj knjizi, pravom rudniku istoriografskih i istoriozofskih znanja, skraćenu povest kolektivne sudbine ruskog i evropskog sveta političkih i filozofsko-religijskih doktrina. I više, daleko više od toga; naći će u njoj sve bogatstvo suprotnosti i raznovrsnosti ideja i htenja koje, dakako, i dan-danas odlikuju i oblikuju čovekovu volju za stvaranjem, za boljim i smislenijim u svetu u kojem je, očito, nesigurnost stigma našeg vremena.

Prevod Ksenije Trajković korektan, vrlo dobar, pogovor Slavenka Terzića sažet i produbljen.