Оприне женске приче

По неким вестима из Америке, Мишел Обама претекла је Опру Винфри на месту најутицајније жене у, вероватно, најутицајнијој држави света. Чија је то, заправо, процена није сасвим јасно. Свеједно – топ-листе ове врсте ионако ваља узимати с резервом. Сигурно је само да су измене тог поретка лако и брзо могуће. Прва дама тек је на почетку свог првог мандата и тек ће се видети хоће ли и на колико одржати водећу позицију. Али, место председниковице осигурано јој је бар на четири године. ТВ водитељка је свакодневно на провери мерењем гледаности и њој никад ништа није било гарантовано унапред. Али је доказани шампион у медијским тркама на дуге стазе, и то у врло оштрој конкуренцији.

Како је Опра Винфри стицала популарност, чиме је освајала гледаоце, зашто је наилазила на добар одзив свих жељних саговорника, колико замамне су биле понуде које је добијала за „трансфер” – све су то већ познате ствари из живота телевизијске звезде која је у међувремену прешла у статус националне институције.

Славна, моћна и богата, са сопственом компанијом, Опра Винфри одлучила је да се у неколико новијих емисија позабави – економском кризом. И да помогне женама да се у њој лакше снађу.
Концепт који је при том применила био је једноставан и функционалан. Пред генерацијски мешовит, али искључиво женски састав публике у студију, извела је успешне пословне жене и препустила им да одговарају на питања и деле савете. Кети Блек, уредница високотиражних магазина, говорила је о томе како се конкурише за посао, како се преговара о повишици, како се одева за службени састанак... Сузи Орман, предузетница, саветовала је шта треба чинити са сопственим новцем, какве кредите ваља избегавати, како штедети, где улагати, чиме обезбедити сигурнију пензију...

Непосредан повод су биле њихове књиге, које је Опра Винфри, без сумње, прочитала, али се није нимало истицала ни том чињеницом ни било каквим сопственим знањем. Напротив, понашала се као једна од обичних жена из публике – подједнако изненађена неким појединостима из искуства својих гошћи, подједнако заинтересована за њихове коментаре и предлоге. Није, како то у код нас омиљеном водитељском стилу бива, постављала опширна и „паметна” питања већ је била само подстицајни али ненаметљиви посредник у комуникацији која је деловала спонтано (са свакако великим припремним радом и ауторке и њеног тима).

Ништа, при том, Опра Винфри није изгубила од важности своје улоге, ништа од свега тога није умањило смисао њене присутности. Осећало се током сваке емисије да је она њен добри дух и да се све одвија захваљујући управо њој.

Свесна своје неприкосновене харизме у једну од ових емисија Опра Винфри уврстила је и прилог о четворогодишњој омици којој су, сходно сјајним својствима и потенцијалу за победе, власници дали име Опра Вини. Описом вредности овог коња и јасном асоцијацијом при избору његовог имена Опра је била искрено дирнута. Био је и то још један доказ њене неприкосновене величине.