Зашто нам је цркла крава

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да ли је пресуда Међународног суда правде суштински утицала на промену односа водећих бошњачких личности према Србији, а тиме и на промену односа према њој? Подсетимо, пресудом је утврђено да Србија није била агресор и да није починила геноцид над Бошњацима. Суд је одлучио да је она одговорна за неспречавање и некажњавање геноцида и да БиХ нема право на надокнаду штете од Србије. Такође, суд је пресудио да су војне и полицијске јединице Републике Српске одговорне за геноцид над Бошњацима из Сребренице.

За разлику од руководства Републике Српске које је прихватило пресуду и извинило се за геноцид на подручју Сребренице, бошњачки лидери и део хрватских нису крили колико су незадовољни. Међутим, одвајањем од Србије, ове хипотеке аутоматски су скинуте са Црне Горе. Члан Председништва БиХ Харис Силајџић је тим поводом рекао: "Очекивали смо правду, али пресуда је таква каква је". Сенат Универзитета у Сарајеву је одлуку суда оценио као "планетарну неправду", а поглавар Исламске заједнице у БиХ реис-ул-улема Мустафа Церић је казао да Бошњацима "нико не треба да говори шта се догодило", јер они знају "да је све то дошло из Београда".

У том светлу занимљив је позив имама сарајевске Цареве џамије Садрудина Ишерића муслиманима да "бојкотују српске производе". Илустративан је и следећи пример: председник Странке демократске акције Сулејман Тихић оштро је прошлог лета критиковао договор влада Републике Српске и Србије да Србија о свом трошку направи нове мостове на Дрини код Раче и Љубовије. Да бошњачке политичаре не радује успех Србије видело се и после њеног парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. За Силајџића је то била "јасна порука": "Убијте свог комшију, и извући ћете се с тим."

"Како је у БиХ све подељено на најмање три дела, тако су и односи са комшијама подељени. Део политичара не жели да поправи односе са комшијама, део би да са свима, у најмању руку, буде коректан, а део мисли да са једнима треба бити у добрим, а са другима у лошим односима. Не рачунајући политичаре из Републике Српске, Србија се стално оптужује за агресију, геноцид и мешање у унутрашње односе у БиХ, каже за наш лист члан Председништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић.

Он тврди да суштински нема отворених питања између БиХ и Србије, осим у једном малом делу границе. Али, зато, додао је Радмановић, има много измишљених проблема, међу којима доминира различито тумачење поготово недавне прошлости, затим покушај једностраног отказивања споразума о двојном држављанству, негирања права Републици Српској на специјалне паралелне односе са Србијом... "С Хрватском имамо суштинске проблеме које не решавамо, али немамо тешку реторику. Са овом земљом спорна је граница на мору и реци Уни, коришћење луке Плоче, а нерешено је и питање имовине БиХ у овој држави која је процењена на 1,5 милијарди марака (767 милиона евра), док је вредност њене имовине у БиХ око 200 милиона марака", наводи Радмановић.

Добри односи са суседним државама један су од услова за европске интеграције и, оцењује Радмановић, они који се "свађају" са Србијом нису за европски пут БиХ. На наше питање може ли се и како изаћи из тог круга, Небојша Радмановић је казао: "Сарајевски политичари морају уважити да је Република Српска 49 процената БиХ и да Срби, дакле исти народ који живи у Србији, чине више од трећине босанскохерцеговачког становништва. Исто тако, морају се помирити са чињеницом да је Србија, од свих бивших југословенских република, највећа, најмногољуднија и са највећим економским потенцијалом. И што је најважније, сарајевским политичарима мора бити јасно да су добри односи са Србијом пресудни за смиривање стања у БиХ. Хоће ли они то схватити или неће нико не може рећи."

На крају, он је нагласио да економија даје наду да ће се однос федералног дела БиХ према Србији променити, јер Федерација БиХ има повољнији спољнотрговински биланс са Србијом него Република Српска.

--------------------------------------------------------------------------

Везе БиХ  и КиМ

Званично Сарајево, коначан статус Косова и Метохије третира као унутрашње питање Србије. Упркос оваквом ставу, бошњачки политичари користе сваку прилику да доведу у везу догађаје у БиХ са статусом јужне српске покрајине. Тако је Харис Силајџић и промене Устава БиХ повезао са Косметом и констатовао да би давање независности овом делу Србије било "лакше прихваћено у Београду, ако он добије гаранције да се учврстила Република Српска. У том случају, Београд би могао да настави да ради оно што ради, а то је дестабилизација БиХ", закључио је Силајџић. Као један од узрока дестабилизације БиХ он је означио и "једнострану политику Русије".