Ниш - кључ за разумевање праисторије

Ниш – Бубањско-хумска културна група ушла је у научну литературу и постала добро позната европским праисторичарима средином 20. века када је акдемик Милутин Гарашанин резултате првих археолошких истраживања представио на Трећем међународном конгресу у Цириху. Два локалитета код Ниша, Бубањ и Велика хумска чука спадају у један од три наважнија локалитета у Европи, па се сваки наставак истраживања и резултат са нестрпљењем ишчекују, јер, како кажу стручњаци, кључ за реконструкцију праисторије налази се и у Нишу.

Истраживања на локалитету Бубањ код Новог Села почела су, после вишедеценијске паузе,  прошле године, а настављају се и овог лета,  уз учешће Народног музеја у Нишу, Регионалног завода за заштиту споменика културе, Археолошког института у Београду, Института физике из Београда, Универзитета у Београду, Универзитета у Кембриџу и Траколошког института из Софије.

По први пут ће, такође, после више деценија, истраживања бити настављена на Великој хумској чуки код села Хума где ће бити отворене две сонде. Дилема, да ли ће истраживања бити настављена или не и ове године, решена је тако што је град Ниш издвојио 1,2 милиона динара за наставак теренских ископавања, а Народни музеј већ предузима прве кораке у припреми локалитета за долазак археолога који ће ту радити дуже од месец дана.

Локалитети Бубањ и Велика хумска чука означени су као насеља у којима се сагледава развој праисторијских култура од каменог, бакарног, бронзаног до гвозденог доба. Од локалитета Бубањ, остао је гребен од стотинак квадратних метара површине у којима се распознаје 17 културних слојева или живот исто толико културних заједница.

Од укупне површине, због изградње аутопута и железнице када земљани материјал није истраживан, остало је свега 3,7 одсто, али и тако мали гребен за археологе је од непроцењиве важности за реконструкцију праисторије. Локалитет је један од ретких у Европи из периода млађег каменог доба где је још откривена земуница старчевачке културне групе ( 6. миленијум пре нове ере).

Прошле године је најпре претражен рецедентни слој у коме су пронађена четири гроба, највероватније из периода средњег века, а затим се зашло у слој „Бубањ 3“ или слој бронзаног доба. Откопава се слој по слој, дубине до четири сантиметара, комплетан материјал се просејава, а затим се наставља експертиза пронађених остатака – палеоботаничка, антрополошка, минеролошка, физичка, па радиокарбонско датовање, све  у сарадњи са референтним институцијама у земљи и иностранству.

Истраживања на овим локалитетима обављена су тридесетих година и половином прошлог века, а последње представљање покретног археолошког материјала са Бубња и Велике хумске чуке у Нишу је организовано 1983. године.

Д. Ј.