Српски писци и дипломатија

Уметник и дипломата – звучи као оксиморон. Но, није то ни први ни последњи оксиморон на овим просторима, па наши писци одвајкада ухлебље траже у спољној политици. Као и у унутрашњој, уосталом, али то није предмет овог квиза

„Балкански шпијун” у Лисабону је

а) Душан Батаковић

б) Душко Радовић

в) Душко Ковачевић

г) Душан Васиљев

2. Након изласка из затвора запошљава се ни мање ни више него у дипломатији. Каријеру почиње као обичан писар, а завршава је као вицеконзул у Приштини. Његово име је:

а) Антоније Пушић

б) Алкибијад Нуша

в) Сава Дамјанов

г) Саватије Милићевић

3. Српска амбасадорка у Норвешкој ___ написала је___:

а) Исидора Секулић – „Писма из Норвешке”

б) Исидора Секулић – „Путовање на крај ноћи”

в) Вида Огњеновић – „Писма из нигдине”

г) Вида Огњеновић – „Путовање у путопис”

4. Милош Црњански, непосредно пре него што ће постати обућар који говори осам језика, био је наш културни аташе у:

а) Риму

б) Лондону

в) Берлину

г) Лисабону

5. Још један наш велики песник дипломатску каријеру завршио је у Риму, принудним пензионисањем 1933. године. Ипак, на његову поезију највише трага оставило је дугогодишње службовање на Косову. Ради се о:

а) Милану Ракићу

б) Станиславу Винаверу

в) Јовану Дучићу

г) Тину Ујевићу

6. Најпознатији српски амбасадор на Кипру био је:

а) Богољуб Карић

б) Светислав Басара

ц) Милисав Савић

д) Борка Вучић

7. Иако се испочетка противио стварању Југославије Јован Дучић постао је њен први дипломата у рангу амбасадорa у једно суседној земљи, 1937. Којој?

а) Бугарској

б) Аустрији

в) Румунији

г) Грчкој

8. Амбасадорском титулом и намештењем у Лондону могао се подичити:

а) Слободан Јовановић

б) Десимир Тошић

в) Борислав Пекић

г) Владета Јанковић

ОДГОВОРИ

1. Душан Батаковић је српски амбасадор у Француској (претходно у Грчкој и Канади). Објављује историјске књиге, тако да, строго узев, није писац. Душан Васиљев умро је млад, није дочекао да види ни своју прву збирку поезије, а камоли намештење у дипломатској служби. Душко Радовић је нерадо силазио с „Београђанке”. Тачан одговор је в) Душко Ковачевић, који је једно време био амбасадор у Португалији.

2. Антоније Пушић и Сава Дамјанов ни у затвору још нису били те на дипломатску каријеру треба да причекају. Саватије Милићевић ју је, наиме, започео право са оптуженичке клупе (осуђен у одсуству за убиство жандара, па помилован након промене династије), као писар конзулату у Битољу, али се убрзо вратио свом старом занату – хајдучији. Слично као и Бранислав Нушић (одлежао две године у Забели због песме, а затим написао „Хајдуке”). Тачан одговор је б) Алкибијад Нуша, што је право име нашег чувеног комедиографа Бранислава Нушића.

3. Исидора Секулић никада није била амбасадорка, у Норвешкој је боравила туристички, а није написала ни Селинов роман „Путовање на крај ноћи”. Ради се о „Путовању у путопис” и Види Огњеновић, г).

4. Писац „Романа о Лондону” је службовао у Берлину, Лисабону и коначно Риму, одакле је на почетку Другог светског рата избегао у Лондон, где се, између осталог, искушао и као обућар. Тачан одговор је а), Рим.

5. Газиместан, Симонида, Божур, Наслеђе... Милан Ракић, а).

6. Везе Богољуба Карића и Борке Вучић са Кипром можда спадају у домен дипломатије, али оне тајне. Са друге стране, у књижевности могу да фигурирају само као ликови. Милисав Савић службовао је у Риму, о чему је написао и „Римски дневник”. Извештај амбасадора Басаре српска књижевна јавност још увек жељно ишчекује. Тачан одговор је б).

7. Тачно је в), иако је претходно, од 1910, Дучић службовао и у Софији, Цариграду, Риму, Мадриду, Каиру... 

8. Иако су сва тројица – Јовановић, Тошић и Пекић – оставили неизбрисив траг у историји српско-британских односа, репрезентујући Србију и Србе на најбољи могући начин, ниједан од њих није био у дипломатској служби. Тачан одговор је г), Владета Јанковић.