Srpski pisci i diplomatija

Umetnik i diplomata – zvuči kao oksimoron. No, nije to ni prvi ni poslednji oksimoron na ovim prostorima, pa naši pisci odvajkada uhleblje traže u spoljnoj politici. Kao i u unutrašnjoj, uostalom, ali to nije predmet ovog kviza

„Balkanski špijun” u Lisabonu je

a) Dušan Bataković

b) Duško Radović

v) Duško Kovačević

g) Dušan Vasiljev

2. Nakon izlaska iz zatvora zapošljava se ni manje ni više nego u diplomatiji. Karijeru počinje kao običan pisar, a završava je kao vicekonzul u Prištini. Njegovo ime je:

a) Antonije Pušić

b) Alkibijad Nuša

v) Sava Damjanov

g) Savatije Milićević

3. Srpska ambasadorka u Norveškoj ___ napisala je___:

a) Isidora Sekulić – „Pisma iz Norveške”

b) Isidora Sekulić – „Putovanje na kraj noći”

v) Vida Ognjenović – „Pisma iz nigdine”

g) Vida Ognjenović – „Putovanje u putopis”

4. Miloš Crnjanski, neposredno pre nego što će postati obućar koji govori osam jezika, bio je naš kulturni ataše u:

a) Rimu

b) Londonu

v) Berlinu

g) Lisabonu

5. Još jedan naš veliki pesnik diplomatsku karijeru završio je u Rimu, prinudnim penzionisanjem 1933. godine. Ipak, na njegovu poeziju najviše traga ostavilo je dugogodišnje službovanje na Kosovu. Radi se o:

a) Milanu Rakiću

b) Stanislavu Vinaveru

v) Jovanu Dučiću

g) Tinu Ujeviću

6. Najpoznatiji srpski ambasador na Kipru bio je:

a) Bogoljub Karić

b) Svetislav Basara

c) Milisav Savić

d) Borka Vučić

7. Iako se ispočetka protivio stvaranju Jugoslavije Jovan Dučić postao je njen prvi diplomata u rangu ambasadora u jedno susednoj zemlji, 1937. Kojoj?

a) Bugarskoj

b) Austriji

v) Rumuniji

g) Grčkoj

8. Ambasadorskom titulom i nameštenjem u Londonu mogao se podičiti:

a) Slobodan Jovanović

b) Desimir Tošić

v) Borislav Pekić

g) Vladeta Janković

ODGOVORI

1. Dušan Bataković je srpski ambasador u Francuskoj (prethodno u Grčkoj i Kanadi). Objavljuje istorijske knjige, tako da, strogo uzev, nije pisac. Dušan Vasiljev umro je mlad, nije dočekao da vidi ni svoju prvu zbirku poezije, a kamoli nameštenje u diplomatskoj službi. Duško Radović je nerado silazio s „Beograđanke”. Tačan odgovor je v) Duško Kovačević, koji je jedno vreme bio ambasador u Portugaliji.

2. Antonije Pušić i Sava Damjanov ni u zatvoru još nisu bili te na diplomatsku karijeru treba da pričekaju. Savatije Milićević ju je, naime, započeo pravo sa optuženičke klupe (osuđen u odsustvu za ubistvo žandara, pa pomilovan nakon promene dinastije), kao pisar konzulatu u Bitolju, ali se ubrzo vratio svom starom zanatu – hajdučiji. Slično kao i Branislav Nušić (odležao dve godine u Zabeli zbog pesme, a zatim napisao „Hajduke”). Tačan odgovor je b) Alkibijad Nuša, što je pravo ime našeg čuvenog komediografa Branislava Nušića.

3. Isidora Sekulić nikada nije bila ambasadorka, u Norveškoj je boravila turistički, a nije napisala ni Selinov roman „Putovanje na kraj noći”. Radi se o „Putovanju u putopis” i Vidi Ognjenović, g).

4. Pisac „Romana o Londonu” je službovao u Berlinu, Lisabonu i konačno Rimu, odakle je na početku Drugog svetskog rata izbegao u London, gde se, između ostalog, iskušao i kao obućar. Tačan odgovor je a), Rim.

5. Gazimestan, Simonida, Božur, Nasleđe... Milan Rakić, a).

6. Veze Bogoljuba Karića i Borke Vučić sa Kiprom možda spadaju u domen diplomatije, ali one tajne. Sa druge strane, u književnosti mogu da figuriraju samo kao likovi. Milisav Savić službovao je u Rimu, o čemu je napisao i „Rimski dnevnik”. Izveštaj ambasadora Basare srpska književna javnost još uvek željno iščekuje. Tačan odgovor je b).

7. Tačno je v), iako je prethodno, od 1910, Dučić službovao i u Sofiji, Carigradu, Rimu, Madridu, Kairu... 

8. Iako su sva trojica – Jovanović, Tošić i Pekić – ostavili neizbrisiv trag u istoriji srpsko-britanskih odnosa, reprezentujući Srbiju i Srbe na najbolji mogući način, nijedan od njih nije bio u diplomatskoj službi. Tačan odgovor je g), Vladeta Janković.