Дијаспора критикује нацрт закона

БЕОГРАД – Представници дијаспоре изнели су на конференцији у Београду примедбе на Нацрт закон о дијаспори и Србима у региону, јер предвиђа увођење Скупштине дијаспоре.

Они су критиковали и то што не постоји евиденција о тачном броју људи у дијаспори.

Чланица Радне групе за израду Закона о дијаспори и Србима у региону Даринка Ђуран објаснила је да је према Нацрту закона предвиђено да у Скупштини дијаспоре има 44 делегата из дијаспоре.

Она је навела да ће се ти делегати бирати у земљама у којима има „значајан број припадника дијаспоре” и да ће их бирати организације или савези организација дијаспоре.

Припадници дијаспоре из источне Европе указали су да у тим земљама не постоје организације дијаспоре и да није јасно како ће се бирати делегати за Скупштину дијаспоре.

Председник Српског светског конгреса Зоран Јовичић рекао је „да је неприхватљиво да министарство (дијаспоре) и извршна власт праве једну квази невладину организацију”.

Он је казао да у целом свету дијаспору представљају „кровне организације” и навео да Срби у дијаспори имају „само две кровне организације - Конгрес уједињења и Српски светски конгрес”.

Јовичић је затражио да се из Нацрта закона избрише Скупштина дијаспоре или да се она евентуално преименује у Савет, јер је, како је рекао, „скупштина резервисан назив”.

(/slika2)Он је оценио да је „Закон о бирачким списковима дискриминаторан” и оптужио министарство за дијаспору да се не бави кључним стварима, као што су право гласа и регулисање војне обавезе припадника дијаспоре.

Чланица Радне групе за израду Закона о дијаспори и Србима у региону Даринка Ђуран захвалила је на сугестијама и навела да ће све примедбе пренети министру за дијаспору Срђану Срећковићу.

Она је навела и да је нацртом закона предвиђена и средства за унапређење информисања припадника дијаспоре.

„Буџетски фонд за дијаспору и Србе у региону предвиђен је као фонд који формира Србија за учење, употребу и чување српског језика и ћириличног писма,„ рекла је она и додала да ће се одређена средства из тог фонда усмеравати и на унапређење информисања.

Ђуран је навела да то обухвата и суфинасирање пројеката који доприносе унапређењу електронских медија, организовање традиционалних манифестација и конференција, као дистрибуцију публикација.

Бивши министар за економске односе са иностранством Милан Париводић говорио је на делу конференције „Улога медија у економском развоју земље”.

Париводић је оценио да медији у дијаспори играју значајну улогу у социјалном и економском повезивању људи у земљама у којима живе, повезивању људи у дијаспори са матицом, као и да информишу дијаспору о стању у Србији.

Он је казао да Србији недостају образовани људи са „предузетничким и индустријским духом и западним образовањем”.

Париводић је казао да би требало људима из дијаспоре обезбедити посао у Србији и да би држава „требало да има механизме субвенције за селидбу и кредита за куповину станова” за људе који желе да се врате у Србију.

Он је рекао да би требало направити интернет портал на коме би послодавци у Србији и припадници дијаспоре који траже посао могли да размењују информације и податке.

Како је наведено, закључци данашње конференције биће део платформе за израду „Стратегије очувања и јачања односа Србије и дијаспоре, као и Србије и Срба у региону”.

Домаћин другог дела конференције „Медији у дијаспори, медији за дијаспору” која је одржана у Медија центру био је НУНС.