Може ли концерт без инструмената

Недавно је у градском парку у енглеском граду Дербију неколико стотина младића и девојака „одсвирало” концерт на замишљеним гитарама, срушило тако некакав светски рекорд и ушло у фамозну Гинисову књигу. Разуме се, већ на први поглед очигледно је да је овакве „откачене” вести тешко довести у везу с неком иоле озбиљнијом јавном, друштвеном темом. Па ипак, мени се учинила асоцијативном, у контексту једне важне друштвене теме, борбе против корупције. Повод су били сукоби на крагујевачкој локалној политичкој сцени, који су, с вешћу о „замишљеном концерту” временски коинцидирали.

Крагујевачка догађања у чијем „епицентру” су, што постаје уобичајено, (анти)корупцијски мотиви, подсетила су ме на оцену коју сам, само неколико дана раније изнео поводом објављивања Глобалног барометра корупције, великог истраживања које je спровео Галуп интернешенел и Транспаренси интернешенел. Подсетио сам да евидентан застој у борби против корупције код нас, захтева пре свега, да се „тежиште” антикорупцијских активности пребаци из апстрактне нормативне сфере у ону реалну. И додао да убудуће много више пажње треба као, најблаже речено, веома индикативним, посвећивати случајевима ускраћивања информација од јавног значаја. Нисам то рекао „напамет”, већ на основу примера попут ЈП „Путеви Србије” (случај „друмске мафије”), ЈП „Железнице Србије” (набавка „шарених” композиција) или НИС (плате, трошкови репрезентације...) у којима је приступ релевантним информацијама упорно ускраћиван јавности. Развој догађаја у вези с овим, као и многим другим јавности мање познатим случајевима, показао је касније да иза „проблема у комуникацији с јавношћу” нису апстрактни, још мање тривијални разлози већ врло озбиљни, сурово конкретни, попут нерационалног или незаконитог трошења јавних средстава, злоупотреба или корупције.

И главни предмет крагујевачке (анти)корупцијске расправе, фамозна „шарена” пијаца, такође, била је предмет поступка пред повереником за информације. Још поодавно, потписао сам решење којим сам наложио да се учине јавним информације у вези с поступком јавне набавке за израду главног пројекта и извођење радова на овом, за локалне услове капиталном објекту. Иако по закону обавезујуће, решење је доскора остало неизвршено, а информације недоступне јавности. И онда, одједном, „постале су доступне”. И не само те информације, већ и све друге о градским јавним набавкама годинама уназад.

Борба против корупције код нас морала би да има основ у још децембра 2005. усвојеној Националној стратегији за борбу против корупције. Овај документ даје изузетно велики значај јавним набавкама. И у складу с тим, наглашава значај контроле, како законитости, тако и целисходности јавних набавки, што опет подразумева стално јачање контролних механизама, пре свега Државне ревизорске институције и Управе за јавне набавке.

Какви су ефекти готово четворогодишње „примене” антикорупцијске стратегије на том плану?

Постало је већ отужно понављати да Државној ревизорској институцији, још није обезбеђен елементарни простор за рад и да практично још не делује. А, нажалост, мање је познато да је Управа за јавне набавке у те четири године суочена са драстичним погоршањем услова за рад и смањењем ионако малог броја запослених. Подаци кажу да нпр. Агенција за јавне набавке Румуније има 96 запослених, у Литванији их је 73, у Албанији 36, а у Србији 18.

Омладина која је „свирала” свој замишљени концерт зна да праве музике нема без правих гитара, да се на замишљеним не може свирати. Они су се просто играли. Међутим, борба једне државе против корупције ни случајно није игра.

Повереник за информације