Лепо Зоне на Менхетну

Драму „Painkillers” ауторке Неде Радуловић редитељка Сања Бештић поставила је у Њујорку у „Лион театру”, на Менхетну, на енглеском језику. Наша глумица Катарина Радивојевић тумачи једну од јунакиња представе „Painkillers”, у којој је редитељка оживела емоцију коју Балкан носи, и америчкој публици показала како је лако заплакати и како је мало потребно да скинемо маске са лица и гледамо свој одраз у огледалу. Представа се из вечери у вече игра до недеље, 28. јуна.

Поред наше Катарине Радивојевић, у представи играју Американка Бриџит Сторм и Италијанка Тицијана Консетино. Костимограф Ирена Цанковић и сценограф Јакуб Цијесјелски су својим талентом допринели атмосфери, тако да у сат и 15 минута, колико траје представа, како за „Политику” тврди Катарина Радивојевић, „преиспитивања почињу од прве сцене. Мислим да нико из сале није отишао равнодушан”.

Са Катарином Радивојевић протеклих дана је било тешко успоставити везу због њене презаузетости. Ипак, успели смо да из прве руке добијемо причу о овом лепом догађају у Њујорку.

– Са редитељком Сањом Бештић сам студирала на Факултету драмских уметности у Београду. Нисам очекивала њен позив, иако сам знала да она већ неко време живи и ради у Америци. Понуда ме је заинтригирала, тако да сам мотивисана допутовала у Њујорк са жељом да покушам да урадим нешто ново. Није ми било тешко да се разумем са Сањом Бештић јер смо „исте крвне групе”, имамо слично поимање театра. Лепо је што је редитељка направила модерну представу на енглеском језику, која истовремено има балканску душу. У том комаду играм самосталну, модерну жену која је емотивно нестабилна. И како то обично бива, живот јој је само наизглед сјајан, а у ствари пати због неиспуњене љубави – објашњава Катарина Радивојевић и додаје:

– Српске песме, попут „А што ћемо љубав крити” и „Стани, стани, Ибар водо”, Бриџит Сторм и Тицијана Консетино извеле су уз моју помоћ, онако како би само жене из нашег поднебља могле. Три жене, у својим тешким и мучним монолозима, користивши сваки атом снаге показале су у представи „Painkillers” борбу са свакодневицом и колотечином. Проблеме које кријемо и нисмо у стању са њима да се боримо. Мањак храбрости да нешто променимо и површна решења да куповином и причом са пријатељима, који обично буду неискрени, мало свој живот учинимо бољим . Тачке пуцања су испод тепиха, нагомилане. Е, баш на тој гомили, стоје три различите жене спремне да вриште, али без храбрости да то учине на сав глас. Насупрот њима трима, ту је мушкарац кога игра Тони Наумовски. На први поглед спреман на све, човек који има све што би неко пожелео, али једнако изгубљен и јадан, гушећи се у истим проблемима. Представа прати причу између жене и мушкарца. Проблеми су исти, само се различито зову.

На премијери представе „Painkillers” било је много наших људи који живе у Њујорку, а о свом новом позоришном искуству лепа Катарина Радивојевић прича:

– Наши људи који су дошли на премијеру реаговали су на свој начин. Сада када играмо само за америчку публику, цела представа добија другу димензију. Много сам опуштенија, уигранија са екипом, немам осећај да се на било који начин разликујем од њих. Мислила сам да је акценат много важна ствар. Онда ми је америчка публика показала и доказала да није. Јако волим ову представу и биће ми веома жао када се будем враћала у Београд својим обавезама које ме очекују у току лета. Биће то јако радно лето – поручује Катарина Радивојевић.

-----------------------------------------------------------

Уз помоћ стручњака за говор

Првих дана боравка у Њујорку Катарина Радивојевић имала је тешке сценске пробе. После тога следили су сати и сати упорног усавршавања говора и певања. Био је то велики напор, како прича Катарина Радивојевић, али се тај рад и исплатио.

– У почетку је било тешко и напорно, али уз помоћ стручњака за говор одлично сам се уклопила у екипу. Наравно, није нимало лако да мислим на туђем језику и спојим то са радњом коју треба да обавља глумац на сцени. Уз велики труд, добила сам искуство које је непоновљиво по својој оригиналности. У Њујорку ми је предивно. Користим сваку прилику да истражим град, да се дружим, упознајем људе и размењујем искуства са колегама из посла. Овде се школе глуме јако разликују од наших. Морам да приметим, да је, ипак, школа глуме у Београду најбоља на свету – тврди Катарина Радивојевић.

Борка Требјешанин