Бошњаци траже гаранције за Санџак

Предлог закона о регионалном развоју, који ће поделити Србију на седам региона, изазвао је немир код санџачких партија због могућности да се новим границама раздвоје општине у тој области. Лидер Санџачке демократске партије и министар у Влади Србије Расим Љајић рекао је јуче за „Политику” да овај закон, о коме би требало да се гласа 8. јула, неће проћи у Скупштини Србије без чврстих гаранција да ће Нови Пазар, Тутин, Сјеница, Пријепоље, Прибој и Нова Варош бити у истом статистичком региону.

Како је рекао, о томе ће најпре разговарати са Демократском странком, која је стожер у владајућој коалицији.

Иако је реч само о статистичким регионима чије се границе још прецизно не знају (осим начелне поделе на регионе Војводине, Београда, западни, источни, јужни и централни регион Србије и Косова и Метохије), бошњачке партије последњих дана протестују због тога што ће, како сматрају, Тутин и Нови Пазар бити у једном, а остале четири општине у другом региону. Границе региона ће, међутим, бити утврђене тек после доношења закона – и то уредбом владе на основу предлога Републичког завода за статистику.

Истичући да је реч о животном, а не политичком и етничком питању, Расим Љајић наводи да је према свим критеријумима логично да свих шест општина буде у једном статистичком региону и да нема ниједног разлога да тако не буде.

– Уколико нам не дају гаранције да се те општине неће раздвајати, сигурно нећемо гласати за тај закон. Иначе се губи смисао нашег постојања у Скупштини Србије – каже Љајић за наш лист додајући да ово питање не може да поремети односе у коалицији и да ће једина последица оваквог става СДП-а бити то што закон неће проћи.

Са ставом да шест општина из Санџака треба да буду у једном региону сагласан је и народни посланикЕсад Џуџевић из коалиције Листа за Санџак коју предводи министар Сулејман Угљанин. Како каже за „Политику”, сам Предлог закона о регионалном развоју је у складу са стандардима Савета Европе и има подршку његове коалиције, али, пошто ће границе региона бити одређене накнадно, подзаконским актом, потребне су политичке гаранције да ће санџачке општине чинити целину, било у оквиру западног, било централног статистичког региона. Џуџевић гаранције очекује од високих функционера ДС-а, са којима се воде разговори о овом проблему.

Како каже, политички разговори се воде и са посланицима СДП-а о томе да у овом случају подрже исте ставове. Без четири Љајићева и два Угљанинова посланика, закон о регионалном развоју вероватно не би могао да се изгласа, јер су се у току скупштинске расправе све опозиционе странке изјасниле против њега.

Дејан Јовановић, државни секретар за регионални развој, каже за наш лист да „статистички региони не значе административне целине и у том смислу потпуно је ирелевантно причати да је толико важно да ли је једна или друга општина у неком статистичком региону”. Према његовим речима, предложеним законом о регионалном развоју најважнији критеријум за разврставање општина је број становника који ће припасти појединим статистичким регионима (сваки регион ће имати између 800.000 и три милиона становника), а цениће се и одређене економске и културно-историјске везе, геополитичка позиција. Завод за статистику ће се водити и принципом да границе региона прате границе управних округа, које су дефинисане Законом о територијалној организацији Србије (у оквиру једног региона биће, значи, неколико „целих” округа).

Према овом критеријуму, дакле, шест санџачких општина које припадају Рашком и Златиборском округу неће бити у истом статистичком региону ако ова два округа не припадну истом региону.

Б. Баковић