Битка за благо старог света још траје

„Не заслужују их”, био је одговор лорда Елгина зашто Грцима не враћа рељеф који је 1806. скинуо са Партенона и послао у Енглеску. Британски музеј, у коме се данас налази партенонски мермер из петог века пре нове ере, тврди да има најбоље услове за чување овог блага старе Грчке па на исто питање даје сличан одговор.

Ко, у ствари, заслужује скулптуре које су красиле храм богиње Атине? Да ли Грчка, о чијој историји сведоче, или Британски музеј који их је купио и сада их излаже као део светске културне баштине?

Музеји, владе и стручњаци не могу да се договоре. Свака страна и даље тврди да су скулптуре неоспорно њене, а не постоји арбитар који би могао да одлучи у корист једне од њих. Случај мермера са Партенона није лако пресећи ни због тога што би евентуални повратак скулптура у Атину могао да значи преседан од ког зазиру светски музеји – да изузетне знаменитости старих цивилизација треба из „Метрополитена”, „Гетија”, „Лувра” вратити у Италију, Турску, Египат, Кину и друге земље одакле су однете за време ратова и колонијализма, без сагласности народа који их је створио.

Недавно отварање новог музеја на Акропољу поново је покренуло дебату о томе ко је стварни власник оваквих старина.

Нови музеј дом је једног дела мермерног украса који је некада био на Партенону, а жеља грчких власти је да Британски музеј врати остале скулптуре.

„Време је да залечимо ране споменика враћајући мермер тамо где припада”, изјавио је грчки председник Каролас Папуљас на отварању музеја који је коштао 185 милиона долара.

Један од аргумената зашто Британци не враћају рељеф у Грчку био је да ова земља нема услове да чува такво благо. Папуљас је на отварању казао да је Грчка, захваљујући новом музеју који се простире на 21.000 квадратних метара, сада сасвим способна да очува своје знаменитости.

(/slika2)Нови музеј на Акропољу има посебну галерију за мермерне рељефе са Партенона, али су успели да изложе само један део. Уместо делова који се налазе у Британском музеју Грци су изложили копије, видно различите од оригинала, чиме су хтели да покажу да су прави украси храма далеко од куће.

Лорд Елгин је од Турака који су тада владали Грчком добио дозволу да са собом понесе партенонске скулптуре да би направио копије. Обећао је да ће делове грчког ремек-дела потом вратити на Акропољ.

Лорд се, ипак, предомислио и решио да задржи непроцењиво сведочанство старе културе, рекавши да су модерни Грци незахвални и незаинтересовани за њега.

Он је за 35.000 фунти продао скулптуре и оне се од 1817. налазе у Британском музеју. Тамо тврде да су до 75 метара хеленског фриза дошли законито и да зато Грчка нема аргумент да га тражи назад.

Енглески медији су објавили да је Британски музеј понудио да Грцима позајми рељефе како би увеличали церемонију отварања новог музеја на Акропољу.

„То би било исто што и прихватити да је оно што је Елгин урадио било исправно”, објаснио је за „Гардијан” грчки министар културе Антонис Самарас.

Портпаролка Британског музеја Хана Болтон касније је негирала ову понуду јер им Грчка не признаје право власништва над скулптурама.

„Они су доступни бесплатно у музеју који има више посетилаца него било који други на свету. О њима бринемо у савршеним условима”, поручили су из британског министарства културе.

Ијан Џенкинс, куратор Британског музеја задужен за антику, каже да спорни рељеф није део само грчке већ и светске културе.

„У Грчкој, скулптуре се могу видети као део историје Атине и Акропоља, овде се могу видети као део светске историје”, сматра Џенкинс.

Уколико овај аргумент није довољан, Британци имају и друге. Кажу да је лорд Елгин, тадашњи амбасадор у Отоманској империји, спасао скулптуре које су пропадале на запуштеном Акропољу. Подсећају да су Турци претворили Партенон у складиште муниције, и да су Британци, а не Грци, сачували ову изванредну знаменитост. Британци додају да чак и када би вратили све кипове, Грчка опет не би повратила фриз у целини. Неки делови су остали у „Лувру”, а има их и другде по Европи.

Спорови између светских музеја и земаља одакле су старине пореклом досад су се решавали договором сукобљених страна. После преговара, музеји би враћали старине које су изнете из земаља без сагласности националних влада.

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) подржава процес репатријације, али може само да охрабри музеје да враћају спорне уметнине.

Мојра Симпсон, професорка уметности на Универзитету јужне Аустралије и сарадник Унеска, објашњава за „Политику” да стручњаци не могу да дају један одговор на питање да ли све предмете које различите државе потражују треба вратити јер су „неки опљачкани за време ере нациста, а етнографски материјал и церемонијални објекти су резултат колонијализма”. О сваком спорном експонату би морало посебно да се одлучује.

Антонис Самарас је најавио да ће грчки притисак расти и да 25 комитета широм света већ лобира да Грчка поврати скулптуре.

Виктор Рабинович, директор Канадског музеја цивилизације, изјавио је да водећи светски музеји неће заузимати став о овоме, надајући се да Британци, који трпе највећи притисак, неће попустити.

Британски музеј би у том случају остао без једне од најзначајнијих атракција. Страх осталих је да би то био почетак и њихових губитака.

Ј. Стевановић