Брак, ипак, гоји

Особе које су у браку или више уживају у храни или мање воде рачуна о исхрани. Тако су аналитичари истраживања објаснили податак да је у Србији међу ожењенима и удатима подједнак број оних који имају идеалну и оних који имају претерану тежину – 42 одсто. Међу разведенима 60 одсто има идеалну, а 34 одсто претерану тежину. Најмање гојазних особа и оних с претераном тежином је међу неожењенима и неудатима, али ова група је у просеку веома млада, тако да за поређење са осталима нема много оправдања.
Ово је један од занимљивих статистичких података до којих су дошли истраживачи "ТНС Медијум Галуп", који са "Политиком" воде заједничку акцију "Живимо здравије", чији циљ је да нашој јавности укаже колико је важно водити рачуна о правилној исхрани, контролисању телесне тежине, редовним прегледима... Истраживање је урађено током октобра и новембра 2007. године на стандардном Галуповом узорку од 1.000 испитаника који репрезентују пунолетне житеље Србије. Испитаници су, између осталог, одговарали на питање да ли брачни статус утиче на телесну тежину.

Др Јагода Јорга, професор на Медицинском факултету, која се на Институту за хигијену дуже од две деценије бави исхраном здравих и болесних особа каже како су многа баш медицинска истраживања рађена на ову тему и да се заиста некада може рећи да је брак фактор ризика за гојазност. Међутим, овај фактор ризика може да се посматра само уз неколико пратећих: ове особе су, по правилу, и нижег социјалног статуса, нижег образовања, често бивши пушачи или непушачи.

– Кључан је осећај материјалне несигурности и то подстиче стварање резерви хране, а то даље води у гојазност. То су показала истраживања у Канади, Америци и Пољској. Код нас је све присутнија појава великих набавки. Људи купују огромна, породична паковања хране, пуне замрзиваче... То није здраво и зато сам против замрзивача, јер кућни замрзивачи нису исто што и индустријски. Најважније је спремати и јести свежу храну, набавку обављати за највише четири-пет дана. Види се и код нас да су наше удате жене гојазне, а неудате много виткије – каже докторка Јорга.

Генерацијске разлике у стању телесне тежине су очекиване: најбољи физички склад има старосна група од 20 до 29 година у којој 63 одсто особа има идеалну тежину, потом се са порастом година старости смањује овај проценат, да би у групи старијој од 60 година идеалну тежину имало свега 36 одсто људи.

Грађани југоисточне Србије имају најбољи однос висине и тежине: код 52 одсто је тај однос идеалан, "подгојених" је свега 32 одсто, а гојазних шест одсто. Најгора је ситуација међу житељима централне и западне Србије – чак 53 одсто са претераном тежином и 12 одсто гојазних, показало је ово истраживање. Докторка Јорга додаје да су се ови подаци који дебљину повезују са социјално-економским статусом подударили са статистикама из истраживања које је спровео национални Институт за јавно здравље "Милан Јовановић Батут". Подаци су запрепастили званичнике, јер су потврдили колико је сиромаштво присутно и у централној Србији.

Истраживање је показало да се веома мали проценат грађана, у бризи за добру тежину, испомаже посебним препаратима. Чак 92 одсто их уопште не користи, седам одсто само понекад, док свега један одсто то чини бар једном до два пута недељно.

Ово је у супротности са оним што можемо да видимо у апотекама: на рафовима се налазе огромне количине и врсте пилула и напитака које обећавају добру линију, без одрицања од хране и без вежби. Како се то исплати разним произвођачима и увозницима препарата за мршављење ако их купује тако мали број грађана, остаје питање за неку економску анализу. Докторка Јорга каже да ми за сада у нашој медицини немамо валидна истраживања о томе колико се овакви препарати користе, а додатни проблем је што пацијенти то не признају ни лекарима, али ни познаницима. Међу онима који су изјавили да користе препарате за мршављење, истина, више је оних који имају значајно бољи однос тежине и висине, али то не значи да су за то заслужни ови препарати. Докторка Јорга се слаже са закључком истраживача да би се пре могло констатовати да ови људи имају одговорнији однос према свом физичком изгледу и да у том циљу чине и друге напоре, као што су правилнија исхрана, бављење физичком активношћу, воде рачуна о томе шта се, када и у којој количини једе.

-----------------------------------------------------------

Гојазни – ревноснији бирачи

Гојазнији су ревноснији бирачи – много чешће излазе на изборе. Имају чвршће страначко опредељење, тј. лојалнији су као страначке присталице. Мршавији су, међутим, већи оптимисти. Ово је такође један од закључака истраживања које су обавили истраживачи Агенције "ТНС Медијум Галуп" на стандардном Галуповом узорку од 1.000 испитаника који репрезентују пунолетне житеље Србије, а у оквиру акције "Живимо здравије", коју је подржала и "Политика".

Професор др Јагода Јорга, специјалиста за исхрану здравих и болесних, која ради на Медицинском факултету, али је и посланик Демократске странке у Скупштини Србије, на овај закључак истраживача слатко се насмејала и додала да у медицини истраживање на ову тему, за сада није, урађено.