У потрази за Заветним ковчегом

Храбра новинарка Андреа Отеро учествује у археолошкој експедицији „Мојсије”, у пустињи Јордана, у нади да ће добити екслузивну причу о ископавању изгубљеног Заветног ковчега. У међувремену открива да се међу члановима овог тима налазе и припадници различитих тајних служби и почиње борба на живот и смрт. Да би прича новог романа „Уговор са Богом” младог шпанског писца Хуана Гомеса- Хурада (1977. Мадрид) била још узбудљивија и компликованија он је враћа у време Другог светског рата, и приказује злогласног нацистичког доктора Грауса, који од једног јеврејског брачног пара краде стару породичну реликвију. На неки волшебан начин ови догађаји долазе у везу са сложеном садашњицом, шпијунским службама и исламским фундаментализмом.

Хурадо је недавно први пут боравио у Београду као гост свог издавача „Лагуне”, а поводом представљања свог новог романа. Књигу је превела Неда Васић. Хурадо је дебитовао романом „Божји шпијун”, који је доживео светски успех и био објављен у чак четрдесет земаља, а код нас га је штампала такође „Лагуна”. Поводом „Божјег шпијуна” са Хурадом смо пре пар година објавили ексклузивни интервју. Сада, у разговору за наш лист, овај срдачни Шпанац, који успешно изговара и неке од српских речи, открива детаљe своје нове књиге, свог начина рада и размишљања. 

– Ово није наставак мог претходног романа. „Уговор са Богом” потпуно је нова прича, с тим што се поједини ликови из „Божјег шпијуна” појављују поново. Ту је свештеник Ентони Фаулер, Американац, двоструки агент ЦИА и Свете алијансе. Лик новинарке дневника „Ел Глобо” Адрее Отеро, који у првом роману није имао важну улогу, сада је један од водећих. Сада је сазрела и постала је врло одважна у свом послу. Доспева у експедицију која у пустињи у Јордану трага за Заветним ковчегом. Заиста се у наше време организују експедиције које трагају за Заветним ковчегом. За јеврејски народ овај ковчег много је важнији него за хришћане, чак и не као религијски, већ као политички објекат, објашњава Хуан Гомес- Хурадо.

Каже да се у роману критички односи према свим супротсављеним странама. Указује на песму Сема Кина „Стварање непријатеља”, која се као мото романа налази на почетку, и на неки начин најављује оно о чему ће бити речи.

– Ова Кинова песма врло је моћна и говори о механизму стварања непријатеља. Демонизовати некога значи из себе на њега пројектовати оно најгоре, до те мере да омражени на крају постаје непријатељ Бога, приметио је Хурадо. Затим је открио неке од појединости својих истраживања и припрема за своје књиге, због којих често путује и сусреће занимљиве људе:    

– Када сам истраживао грађу за свој први роман, путовао сам у Вашингтон, и разговарао са профајлерима који су ми помагали у томе да изградим ликове Паоле Диканти и оца Фаулера. После завршеног посла позвао сам их на вечеру. Разговарали смо о свему, о музици, о спорту и филмовима, и једноме од њих сам рекао да ми је омиљени филм, први из серијала о Индијани Џонсу „У потрази за изгубљеним ковчегом”. Он ми је открио фрапантан податак о томе да људи из ФБИ, ЦИА и НАСА стварно имају тајни протокол у случају да нека од експедиција која тражи Заветни ковчег буде успешна. Сматрао је да би овакав догађај покренуо немире и имао „домино ефекат” на Блиском истоку, који би могао да доведе до Трећег светског рата. Добио сам идеју за причу о потрази за Заветним ковчегом и желео сам још више да истражим ову тему.

По Хурадовом мишљењу догађаји из Другог светског рата и садашња Блискоисточна криза очигледно су повезани, да није било холокауста, не би било Израелске државе, а затим не би било ни конфликата на Блиском истоку.

– Желео сам у својој причи да повежем те догађаје. За овај роман није било неопходно спомињање Ватикана, али сам то ипак учинио због лика оца Фаулера. Пошто сам Ватикан „уплео” и у претходну књигу, неки шпански критичари духовито су приметили да ми треба дати књижевну награду уколико га у трећем роману не споменем. Познајем неке људе из Свете алијансе од којих сам чуо о стварним догађајима, а које сам морао да „прилагодим” животу како би ми читаоци уопште поверовали. Међутим, управо сам од Ватикана добијао критике када сам писао о свештенику који злоставља децу, али критике изостају када пишем о исламском фундаментализму, каже млади Шпанац, који у насловима својих романескних прича значајно спомиње и Бога.  

– Наслов „Уговор са Богом” критички се односи према муслиманском фундаментализму и тероризму, а размишљао сам и о концепту раја на помало ироничан начин. Хришћани треба да следе десет Божјих заповести, а можда за неке исламске екстремисте задобијање рајског насеља, у којем ће уживати уз седмедесет две дивне девице, значи на пример напасти америчке куле близнакиње. То је поражавајуће за хришћански менталитет. Међутим, уговор са Богом представља и проналажење Заветног ковчега.

Хурадо себе на неки начин сматра наследником америчких бестселер писаца, брзине и узбудљивости прозе Кена Фолета, Томаса Хариса и Стивена Кинга, која као да се вртоглаво креће по неком опасном тобогану. У исто време тежи нечему особеном, преко чега може читаоцу да пренесе своју поруку. По томе је, каже, европски писац.

– У ствари покушавам да направим мешавину та два утицаја, америчког и европског, како би моји читаоци прошли кроз сва узбуђења, рушења авиона, путовања у античке катакомбе, експедицију у пустињу, нападе исламских фундаменталиста, жене које спавају са женама, и да би се на крају, због мог критичког става према свему, осећали и мудријима, примећује Хурадо, уз свој „Индијана” осмех, додајући: „то је то”, на српском.