Ирачани славе почетак одласка Американаца

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 30.јуна – Измештањем трупа из ирачких градова, Америка је данас први пут у модерној историји почела повлачење с њеног највећег, још изазовног, спољног попришта. Почела је, тако, једна од најсложенијих војно-политичких операција, од чијег исхода ће, у доброј мери, зависити будућност обе земље, Блиског истока па и ширих међународних односа.

Најспектакуларнији нови чин драме која траје више од шест година одиграо се у Багдаду, где га је– уз масовна улична славља и ватромет– домаћа власт одмах прогласила за државни празник, Дан националног суверенитета. Остају, међутим, још многа велика искушења. Потврдила их је и околност да је свечана парада локалне војске одржана унутар безбедносне Зелене зоне, због бојазни да би могла да буде на мети екстремиста и других незадовољника постојећим стањем па и новом перспективом, иако је премијер Нури ал Малики објавио да је „влада националног јединства успела да отклони секташки рат који је претио јединству и суверенитету Ирака”.

Садашње америчко повлачење борбених снага из градова изводи се по утврђеном вишефазном плану. Ово је тек прегруписавање снага, са укупно 130.000 војника, тако да преузму више задатака у пограничним и мање настањеним подручјима, док задржавају и знатне јединице у близини најкритичнијих тачки – смештају се, на пример, у базу из које до Багдада могу да хеликоптерима долете за само десет минута – за случај да их Маликијева влада позове у помоћ.

Према договору Вашингтона и Багдада, Америка треба да главнину борбеног састава повуче до 31. августа 2010. да би до краја 2011. све њене трупе напустиле Ирак. Ради се, дакле, о операцији која ће потрајати бар још две и по године, под условом да догађаји на терену иду у пожељном правцу.

Ситуација је, међутим, и даље далеко од пожељности – констатују и посматрачи и овдашњи експерти. Још су у конфликтима два исламска крила – сунита, који су власт изгубили америчким обарањем режима Садама Хусеина, и сада владајућих шиита, а у последње време појачани су сукоби у Курдистану између Курда који су извојевали појачану аутономију и тамошње арапске мањине. Обе нетрпељивости распламсава и то што још нема потребне сагласности око прерасподеле прихода од нафте, којом обилују делови где су у већини шиити и Курди, док је у том погледу много сиромашнија територија где превагу имају сунити, који су незадовољни и због недовољне заступљености у органима централне власти.

Набрајајући опстајуће ризике, данашњи „Њујорк тајмс” у опсежном уводнику истиче и проблематичне односе Ирака са суседима. Уз остало, да „Иран и даље настоји да успостави контролу над ирачком владом”, по линији заједничке шиитске припадности” а да арапске државе, којима владају сунити, с подозрењем гледају на такву прерасподелу односа која „ремети постојећи однос” верских снага у региону. Поједини овдашњи аналитичари чак слуте да сунитске државе почињу да у ширењу утицаја иранске шиитске теократије виде проблем који им се готово изједначава са изазовима израелско-палестинског хроничног сукоба.

Америка је, у сваком случају, данас ушла у нову фазу рата који је, како је утврђено, ушла неоснованим поводом, уз погрешну претпоставку да Ирак поседује оружје за масовно уништавање. Њен садашњи председник Барак Обама настоји да се ослободи те неугодне заоставштине и за то, према анкетама, ужива подршку сународника којима је стало и да финансијске тегобе ублаже смањивањем ратних трошкова. Али, уколико ствари у Ираку опет „крену наопако”, Бела кућа би могла да промени договорени курс и опет пошаље појачања у Ирак, поготову ако се с тим сложи и влада у Багдаду – сматрају познаваоци.

Обами је стало да се Ирак безбедносно осамостали, тако да може више овдашњих војника да пошаље у изнова разбуктали Авганистан, који је био стварни повод (с мандатом УН, као одговором на терористичке ударе 11. септембра 2001. године отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон) за амерички војни интервенционизам у овом веку, а који је доскорашња администрација Џорџа Буша „занемарила”. Пред новим саставом Беле куће је, тврде аналитичари, врло деликатан задатак: да повлачи трупе из Ирака а шаље појачања у Авганистан, при чему су обе операције „високо ризичне”, саме по себи, а још више због околности да су практично истовремене.

М. Пантелић

------------------------------------------------------------------------------------

Обама дао Бајдену нови задатак

 Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 30 јуна – Шеф Беле куће Барак Обама поверио је потпредседнику Џозефу Бајдену нову мисију– да непосредно „надгледа” америчку политику према Ираку. То је данас потврдио председников портпарол Роберт Гибс, уз прецизирање да ће Бајден, с другим овдашњим као и тамошњим званичницима, настојати да се дође до политичког помирења између шиита, сунита и Курда.

Обама је, нешто касније, оценио да је одлазак америчких трупа из ирачких градова „важна прекретница” и да су је Ирачани „с разлогом прославили”. „Биће још великих изазова”, додао је и позвао ирачке лидере, којима Америка остаје „снажан партнер” за „тешке одлуке неопходне за решавање кључних политичких питања”…

М.П.