Iračani slave početak odlaska Amerikanaca

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 30.juna – Izmeštanjem trupa iz iračkih gradova, Amerika je danas prvi put u modernoj istoriji počela povlačenje s njenog najvećeg, još izazovnog, spoljnog poprišta. Počela je, tako, jedna od najsloženijih vojno-političkih operacija, od čijeg ishoda će, u dobroj meri, zavisiti budućnost obe zemlje, Bliskog istoka pa i širih međunarodnih odnosa.

Najspektakularniji novi čin drame koja traje više od šest godina odigrao se u Bagdadu, gde ga je– uz masovna ulična slavlja i vatromet– domaća vlast odmah proglasila za državni praznik, Dan nacionalnog suvereniteta. Ostaju, međutim, još mnoga velika iskušenja. Potvrdila ih je i okolnost da je svečana parada lokalne vojske održana unutar bezbednosne Zelene zone, zbog bojazni da bi mogla da bude na meti ekstremista i drugih nezadovoljnika postojećim stanjem pa i novom perspektivom, iako je premijer Nuri al Maliki objavio da je „vlada nacionalnog jedinstva uspela da otkloni sektaški rat koji je pretio jedinstvu i suverenitetu Iraka”.

Sadašnje američko povlačenje borbenih snaga iz gradova izvodi se po utvrđenom višefaznom planu. Ovo je tek pregrupisavanje snaga, sa ukupno 130.000 vojnika, tako da preuzmu više zadataka u pograničnim i manje nastanjenim područjima, dok zadržavaju i znatne jedinice u blizini najkritičnijih tački – smeštaju se, na primer, u bazu iz koje do Bagdada mogu da helikopterima dolete za samo deset minuta – za slučaj da ih Malikijeva vlada pozove u pomoć.

Prema dogovoru Vašingtona i Bagdada, Amerika treba da glavninu borbenog sastava povuče do 31. avgusta 2010. da bi do kraja 2011. sve njene trupe napustile Irak. Radi se, dakle, o operaciji koja će potrajati bar još dve i po godine, pod uslovom da događaji na terenu idu u poželjnom pravcu.

Situacija je, međutim, i dalje daleko od poželjnosti – konstatuju i posmatrači i ovdašnji eksperti. Još su u konfliktima dva islamska krila – sunita, koji su vlast izgubili američkim obaranjem režima Sadama Huseina, i sada vladajućih šiita, a u poslednje vreme pojačani su sukobi u Kurdistanu između Kurda koji su izvojevali pojačanu autonomiju i tamošnje arapske manjine. Obe netrpeljivosti rasplamsava i to što još nema potrebne saglasnosti oko preraspodele prihoda od nafte, kojom obiluju delovi gde su u većini šiiti i Kurdi, dok je u tom pogledu mnogo siromašnija teritorija gde prevagu imaju suniti, koji su nezadovoljni i zbog nedovoljne zastupljenosti u organima centralne vlasti.

Nabrajajući opstajuće rizike, današnji „Njujork tajms” u opsežnom uvodniku ističe i problematične odnose Iraka sa susedima. Uz ostalo, da „Iran i dalje nastoji da uspostavi kontrolu nad iračkom vladom”, po liniji zajedničke šiitske pripadnosti” a da arapske države, kojima vladaju suniti, s podozrenjem gledaju na takvu preraspodelu odnosa koja „remeti postojeći odnos” verskih snaga u regionu. Pojedini ovdašnji analitičari čak slute da sunitske države počinju da u širenju uticaja iranske šiitske teokratije vide problem koji im se gotovo izjednačava sa izazovima izraelsko-palestinskog hroničnog sukoba.

Amerika je, u svakom slučaju, danas ušla u novu fazu rata koji je, kako je utvrđeno, ušla neosnovanim povodom, uz pogrešnu pretpostavku da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje. Njen sadašnji predsednik Barak Obama nastoji da se oslobodi te neugodne zaostavštine i za to, prema anketama, uživa podršku sunarodnika kojima je stalo i da finansijske tegobe ublaže smanjivanjem ratnih troškova. Ali, ukoliko stvari u Iraku opet „krenu naopako”, Bela kuća bi mogla da promeni dogovoreni kurs i opet pošalje pojačanja u Irak, pogotovu ako se s tim složi i vlada u Bagdadu – smatraju poznavaoci.

Obami je stalo da se Irak bezbednosno osamostali, tako da može više ovdašnjih vojnika da pošalje u iznova razbuktali Avganistan, koji je bio stvarni povod (s mandatom UN, kao odgovorom na terorističke udare 11. septembra 2001. godine otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington) za američki vojni intervencionizam u ovom veku, a koji je doskorašnja administracija Džordža Buša „zanemarila”. Pred novim sastavom Bele kuće je, tvrde analitičari, vrlo delikatan zadatak: da povlači trupe iz Iraka a šalje pojačanja u Avganistan, pri čemu su obe operacije „visoko rizične”, same po sebi, a još više zbog okolnosti da su praktično istovremene.

M. Pantelić

------------------------------------------------------------------------------------

Obama dao Bajdenu novi zadatak

 Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 30 juna – Šef Bele kuće Barak Obama poverio je potpredsedniku Džozefu Bajdenu novu misiju– da neposredno „nadgleda” američku politiku prema Iraku. To je danas potvrdio predsednikov portparol Robert Gibs, uz preciziranje da će Bajden, s drugim ovdašnjim kao i tamošnjim zvaničnicima, nastojati da se dođe do političkog pomirenja između šiita, sunita i Kurda.

Obama je, nešto kasnije, ocenio da je odlazak američkih trupa iz iračkih gradova „važna prekretnica” i da su je Iračani „s razlogom proslavili”. „Biće još velikih izazova”, dodao je i pozvao iračke lidere, kojima Amerika ostaje „snažan partner” za „teške odluke neophodne za rešavanje ključnih političkih pitanja”…

M.P.