Робин Худ против Суперхика

На видику је закон о одузимању имовине стечене нелегалним путем. Једва чекамо. Радујемо се. Да ставимо соли на реп српској мафији.

Јер, до сада је рачуница била јако проста и примамљива: на пример, украдем, добијем као мито или продајем дрогу, и зарадим пет година затвора, а кад после тога изађем на слободу, остане ми шест милиона евра које сам стекао на такав, незаконит и криминалан начин. Месечно 100.000 евра. Плата као врата. А да сам тих пет година провео на нафтним платформама у Северном мору, или копао опале у подземним ходницима рудника у Аустралији, зарадио бих тек и само мали део те суме.

Дакле, да се криминал исплати, дуго је као порука младима била обавезна лектира. Нормално, чак и ако те у’фате! Зато сада нема довољно места у затворима, па градимо пет нових. Чак и уводимо "електронске лисице" за оне који би и после градње нових казаматских капацитета остали напољу, јер су мало мање крали од осталих. Мафију треба ударити тамо где је највише боли – уништити њену финансијску моћ, па ће, ако буде усвојен Предлог закона, српска полиција, тужилаштва и суд добити ефикасан механизам за обрачун с криминалом. Нови акт ће омогућити да се проверава, чак и више година уназад, порекло имовине за коју се сумња да је стечена криминалом.

Сличан закон имају многе земље. Тако је у Италији прошле године одузето пет милијарди евра од фирми и појединаца који су доведени и оптужени да су у вези с мафијом или део ње. А мафијашко богатство, процењује се на Апенинима, веће је од спољног дуга ове земље. Или, на пример, Ирци. Они су после увођења оваквог закона за кратко време инкасирали 200 милиона евра. А има их само три милиона, по попису. Највиђенији криминалци су код њих били чак и социјални случајеви. Примали помоћ државе да преживе, а имали јахте, виле, ергеле... Ирска је далеко, али и нама је иконографија слична. Многи "виђени" за које се зна "да имају", на папиру немају ништа, не плаћају порезе, а наводно станују у једнособним становима или код рођака који су им "изашли у сусрет". У Ирској је основана агенција чији је незваничан назив "Робин Худ", јер је овај шервудски јунак својевремено отимао од богатих и давао сиромашнима. У целој причи је мало проблематично то што ће криминалци морати да доказују да оно што имају нису стекли на илегалан начин, а наша агенција ће имати (ако прође предлог) широка овлашћења. На удару ће бити многи, јер се предвиђа ретроактивна контрола. Што значи да ће на ред доћи неки, а није их мало, који су глумили и опонашали Суперхика, чувеног јунака стрипа о Алану Форду, па отимали од сиромашних и давали богатима. То јест, себи. Једино се неки прибојавају да ће неки "да се извуку". Док наши брзи судови реше случај, они лепо заташкају, распродају и склоне паре на сигурно место. За такве је законодавац предвидео "замрзавање имовине" док судови, нама већ познатом чувеном брзином, не реше да им имовина буде одузета. Једино се присећам и бојим тога да су многе добре идеје остале само идеје и да ће неки нови Робин Худ доћи у искушење – да узме понуђени део колача и зажмури тамо где треба.