Авлија пернатих лепотана

Ново Милошево – Породица Јоргин из Новог Милошева може да се похвали својеврсним „пернатим зоо-вртом” у свом дворишту. Већ десетак година, Драган Јоргин, по струци ветеринарски техничар, сакупља младунце и јаја да би егзотичне врсте птица, с разних континената, запатио у Банату, а све на радост његове и комшијске деце. Драган је ову љубав наследио од оца Стеве, познатог одгајивача голубова.

Међу разнобојном живином доминира лабуд „баџа”, елегантног врата и завидне крупноће. Кажу да је ова врста насељавала просторе Баната у претходним вековима, када је овде било више мочвара па лабуда зову и „лала”. Уме и да насрне на неопрезне госте, нарочито када његова лабудица „соса” лежи на јајима. Постоји још један пар овог европског лабуда који још није зрео за потомство. Ту је и аустралијски црни лабуд који, поред јужне и источне Аустралије, настањује Тасманију и Нови Зеланд.

У зоо-врту који је Драган подигао, како каже, „за свој грош и за свачију душу” налазе се белолике гуске са поларног круга које насељавају простор од Сибира па све до Енглеске и Шкотске. Са југа су стигле индијске гуске. Оне су специфичне по томе што из своје домовине прелећу преко Хималаја да би се гнездиле и стварале подмладак у Монголији. Тврди се да, у поређењу с величином тела, оне имају највеће срце од свих живих бића, зато да би оно могло да куца 400 пута у минути како би тело снабдело са довољно кисеоника и изнад Хималаја, на девет километара висине, где је он веома разређен.

Од патака, овде су три пара мандаринки код којих је, као код фазана, мужјак шаренији од женке. Овде се налази и каролинка из Јужне Каролине у Америци, морска утва, па афричка жутокљуна, затим патка са острва Бахама, америчка звиждарка и филипинка.

Драган Јоргин се не растаје ни од голубова којих има неколико врста, па и оних које зову немачка сврака у браон-белој и црно-белој боји.

На радост новомилошевачке деце, зоолошка авлија, како је овде зову, има око 30 врста разне живине, а међу перади која махом воли воду нашла се и корњача, домаћи водоземац, коју је донео неки избеглица из Хрватске, а из кавеза се шарене разнобојни папагаји.

Животињама је прилагођено и окружење, па су уредили неколико језера, мостића, биљака којима се хране животиње а које се не прскају хербицидима.

Драган је годинама вадио пањеве из Тисе и довлачио их у своје двориште како би дочарао аутентично природно окружење. Породични парк, у који радо свраћају и млади и стари, лепо је одржаван, а Драгану свесрдно помаже супруга Драгица, све више и ћерка Николина, док четворогодишњи син Матеја за сада само ужива у животињском царству.