Оспораван и обожаван

Ретке су прилике да свет видимо заиста уједињен и на тренутак ослобођен вечитих расних, етничких, верских, политичких, економских и осталих подела као што је то случај протеклих дана. Политичарима то никада не полази за руком, а ни уметности, којој се обично приписује та моћ универзалности и рушења баријера. Сем, наравно, ако није реч о поп уметности, још одређеније, поп музици. Може се мирне душе констатовати да је ова увек оспоравана, сумњичена и оговарана форма којој се уметнички статус најчешће или не признаје или стидљиво додељује уз бројна ограничења и објашњења, једина кадра да истински одува бројне баријере које човечанство деле.

Двадесет петог јуна ове године свет је напустио један од уметника који је поседовао ту универзалну магију – Мајкл Џексон. Оспораван је и обожаван, уздизан и рушен. Каријера овог по многим параметрима изузетног човека, сем ако нисте од оних, не тако малобројних, који верују да је дошао равно из свемира, трајала је 44 године. А поживео је свега 50.

Мајкл Џозеф Џексон рођен је 29. августа 1958. у градићу Герију у Индијани као седмо од деветоро деце црнаца Џозефа Џексона и Кетрин Скруз. Ова је година, приметиће касније неки критичари, била посебно „родна” када је поп у питању – исте године родили су се и Принс и Мадона.

Мајкл је у више наврата изјављивао да је имао несрећно детињство током којег га је отац физички и психички злостављао. У једном интервјуу је испричао епизоду која му је била посебно трауматична – једне ноћи док је мали Мајкл спавао у соби, отац Џозеф се попео кроз прозор са маском на лицу, урлајући. Наводно је желео да децу научи да не остављају прозор отворен. Мали Мајкл је, према сопственим речима, годинама касније патио од ноћних мора у којима га киднапују из собе. Први пут је отворено проговорио о злостављању у детињству у емисији Опре Винфри 1993. године када је рекао да је као дете често плакао због усамљености, а да би му се често повраћало када би видео оца. Једном другом приликом се за време ТВ интервјуа расплакао када је говорио о свом несрећном детињству. Сам отац Џозеф признао је, у једном интервјуу за Би-Би-Си, да је тукао Мајкла и остале синове. Овоме треба додати и мајку, која је била следбеник Јеховиних сведока и која је Мајклу наметала верско васпитање.

Мајкл је веома рано почео да испољава музички таленат. Са само шест година са братом Марлоном придружио се старијој браћи Џекију, Титу и Џермејну, који су већ наступали по локалним клубовима. Већ са осам година Мајкл и старији Џермејн постали су водећи вокали, а група је променила име у „The Jackson 5”. Наступали су по клубовима америчког Средњег запада, често и као уводна тачка за стриптиз или неки други програм за одрасле. Године 1968. потписали су уговор за „Мотаун рекордс”. Четири сингла која су снимили доспела су на прво место Билбордове листе хитова. Пи-ар тим ове издавачке куће ширио је причу да Мајкл, који је очигледно био највећи певачки и плесачки таленат међу браћом, има само девет година, две мање него што је заиста имао, како би га учинили још симпатичнијим за публику. Већ од 1972. Мајкл, који се још сматрао чланом „The Jackson 5”, снимио је четири студијска соло албума, на којима су били и синглови попут „Got to Be There” и „Бен”.

Године 1978. појавио се у улози Страшила у мјузиклу „The Wiz”. Филм је био промашај, али је за Мајклову даљу каријеру био значајан због тога што је музику радио Квинси Џонс који је пристао да продуцира његов следећи соло албум – „Off the Wall”. Негде у то време је приликом једне плесне тачке поломио нос због чега је морао на операцију која је изгледа била неуспешна – жалио се на проблеме са дисањем, имао је сметње приликом певања. Другу и све остале операције носа које је имао урадио му је чувени пластичар – доктор Стивен Хефлин.

Наставиће се