Osporavan i obožavan

Retke su prilike da svet vidimo zaista ujedinjen i na trenutak oslobođen večitih rasnih, etničkih, verskih, političkih, ekonomskih i ostalih podela kao što je to slučaj proteklih dana. Političarima to nikada ne polazi za rukom, a ni umetnosti, kojoj se obično pripisuje ta moć univerzalnosti i rušenja barijera. Sem, naravno, ako nije reč o pop umetnosti, još određenije, pop muzici. Može se mirne duše konstatovati da je ova uvek osporavana, sumnjičena i ogovarana forma kojoj se umetnički status najčešće ili ne priznaje ili stidljivo dodeljuje uz brojna ograničenja i objašnjenja, jedina kadra da istinski oduva brojne barijere koje čovečanstvo dele.

Dvadeset petog juna ove godine svet je napustio jedan od umetnika koji je posedovao tu univerzalnu magiju – Majkl Džekson. Osporavan je i obožavan, uzdizan i rušen. Karijera ovog po mnogim parametrima izuzetnog čoveka, sem ako niste od onih, ne tako malobrojnih, koji veruju da je došao ravno iz svemira, trajala je 44 godine. A poživeo je svega 50.

Majkl Džozef Džekson rođen je 29. avgusta 1958. u gradiću Geriju u Indijani kao sedmo od devetoro dece crnaca Džozefa Džeksona i Ketrin Skruz. Ova je godina, primetiće kasnije neki kritičari, bila posebno „rodna” kada je pop u pitanju – iste godine rodili su se i Prins i Madona.

Majkl je u više navrata izjavljivao da je imao nesrećno detinjstvo tokom kojeg ga je otac fizički i psihički zlostavljao. U jednom intervjuu je ispričao epizodu koja mu je bila posebno traumatična – jedne noći dok je mali Majkl spavao u sobi, otac Džozef se popeo kroz prozor sa maskom na licu, urlajući. Navodno je želeo da decu nauči da ne ostavljaju prozor otvoren. Mali Majkl je, prema sopstvenim rečima, godinama kasnije patio od noćnih mora u kojima ga kidnapuju iz sobe. Prvi put je otvoreno progovorio o zlostavljanju u detinjstvu u emisiji Opre Vinfri 1993. godine kada je rekao da je kao dete često plakao zbog usamljenosti, a da bi mu se često povraćalo kada bi video oca. Jednom drugom prilikom se za vreme TV intervjua rasplakao kada je govorio o svom nesrećnom detinjstvu. Sam otac Džozef priznao je, u jednom intervjuu za Bi-Bi-Si, da je tukao Majkla i ostale sinove. Ovome treba dodati i majku, koja je bila sledbenik Jehovinih svedoka i koja je Majklu nametala versko vaspitanje.

Majkl je veoma rano počeo da ispoljava muzički talenat. Sa samo šest godina sa bratom Marlonom pridružio se starijoj braći Džekiju, Titu i Džermejnu, koji su već nastupali po lokalnim klubovima. Već sa osam godina Majkl i stariji Džermejn postali su vodeći vokali, a grupa je promenila ime u „The Jackson 5”. Nastupali su po klubovima američkog Srednjeg zapada, često i kao uvodna tačka za striptiz ili neki drugi program za odrasle. Godine 1968. potpisali su ugovor za „Motaun rekords”. Četiri singla koja su snimili dospela su na prvo mesto Bilbordove liste hitova. Pi-ar tim ove izdavačke kuće širio je priču da Majkl, koji je očigledno bio najveći pevački i plesački talenat među braćom, ima samo devet godina, dve manje nego što je zaista imao, kako bi ga učinili još simpatičnijim za publiku. Već od 1972. Majkl, koji se još smatrao članom „The Jackson 5”, snimio je četiri studijska solo albuma, na kojima su bili i singlovi poput „Got to Be There” i „Ben”.

Godine 1978. pojavio se u ulozi Strašila u mjuziklu „The Wiz”. Film je bio promašaj, ali je za Majklovu dalju karijeru bio značajan zbog toga što je muziku radio Kvinsi Džons koji je pristao da producira njegov sledeći solo album – „Off the Wall”. Negde u to vreme je prilikom jedne plesne tačke polomio nos zbog čega je morao na operaciju koja je izgleda bila neuspešna – žalio se na probleme sa disanjem, imao je smetnje prilikom pevanja. Drugu i sve ostale operacije nosa koje je imao uradio mu je čuveni plastičar – doktor Stiven Heflin.

Nastaviće se