Коме ће жуборити "Јужни поток"

Оног тренутка када је руски амбасадор Александар Алексејев званичном Београду предао нацрт споразума о градњи гасовода "Јужни поток" започела је трка српских и руских компанија за део колача највеће инвестиције у Србији.  Потенцијално "жуборење потока" велика је шанса за наше градитеље. Било да им овај мегапројекат буде директно поверен, било да га раде као подизвођачи. Због тога је у редовима домаће специјализоване индустрије настало прерачунавање колико је ко спреман да одговори том изазову.
У овој лобистичкој гасној игри учествују не само домаћи градитељи већ и страни. Нарочито Руси и њихове попречне фирме у којима има и мешовитог капитала. Чини се да би руска страна волела да тај посао ради "Југорос-гас", ћерка фирме "Гаспрома", чије је оснивање 1996. године аминовала тадашња влада СР Југославије.

Приликом оснивања, 50 одсто власништва имао је "Гаспром", а осталих 50 делили су НИС, Сартид, Прогрес-Београд, Прогрес-гас трејдинг, Беобанка...

Пре годину и по дана, "Гаспром" је на састанку Скупштине акционара "Југорос-гаса" договорио куповину 23 одсто власништва које се налазило у рукама "Прогреса" и "Прогес-гас трејдинга" и тиме практично постао већински власник. Данас од исте ове фирме, "Југорос-гаса", Србија купује гас који уговора са "Гасекспортом" и за то плаћа разлику у цени!

Цела ствар око поверавања посла "Југорос-гасу" не би била спорна да је до данас установљено на који је то начин "Гаспром" постао већински власник "Југорос-гаса", уместо Нафтне индустрије Србије, иако је један од разлога оснивања "Југорос-гаса" био управо да српска страна с временом откупи већински део и  добије ексклузивно право на градњу јужног крака гасовода Ниш–Димитровград.

Ово ће, како "Политика" сазнаје, бити једно од шкакљивијих питања којим ће се владина радна група, формирана да проучи нацрт споразума о проласку "Јужног крака" преко Србије, позабавити наредних дана.

Зорана Михајловић-Милановић, бивши саветник за енергетику вицепремијера Мирољуба Лабуса у претходној Коштуничиној влади, каже да ако руска и српска страна договоре прелазак "Јужног потока" кроз Србију, у том случају "Југорос-гас" дефинитивно не би требало да ради овај посао, јер би то за Србију имало више штете него користи.

– Уколико је већ реч о међудржавном споразуму између Русије и Србије, онда би тај посао требало да се потпише с државном компанијом "Гаспром", а не ћерком фирме "Југорос-гасом" у којој има, између осталог, и турског капитала – каже Михајловићева.

Србија има потенцијала за градњу овог крака и зашто би било ко други уместо ње зарађивао на овом послу, пита она. Још је већи проблем то што је јануара ове године тадашње министарство рударства потписало уговор са "Југорос-гасом", чиме је ова фирма добила статус какав данас ужива Јавно предузеће "Србијагас", што значи да ова ћерка фирма може да ради делатности од општег интереса – градњу и експлоатацију гасовода и продају природног гаса који се транспортује према Србији. Уговор предвиђа да они чак граде и подземно складишта гаса у Банатском Двору.    

Дакле, категорична је Милановићева, пре свега треба преиспитати ко је и у чије име у ресорном министарству завршио овај посао за "Југорос-гас". Дакле, самим тим што је оваквим споразумом Србија изгубила монопол над градњом гасовода Ниш–Димитровград у дужини од око 524 километара, поставља се питање зашто би Србија и градњу "Јужног потока" препустила "Југорос-гасу".

Поготово ако се зна да је "Гаспром" у замену за крак гасовода тражио и већинско власништво над НИС-ом кроз, како се наводи у нацрту споразума, "модернизацију компаније".

Александар Поповић је недавно за једне дневне новине, упитан да прокоментарише ову трансакцију са "Југорос-гасом", потврдио "да би овде могло бити посла за тужилаштво". Он је још додао да би било идеално да је "Србијагас" власник 50 одсто капитала у "Југорос-гасу", уместо 25 колико данас има, додајући да преосталих 25 припада аустријском "Центрексу".

Иначе, власник "Центрекс" је такође руски "Гаспром", што значи да овај гигант има практично 75 одсто у "Југорос-гасу", у ком, такође, један мањи постотак држи и шездесетосмогодишњи Али Шен, богати индустријалац  из Призрена, легендарни председник фудбалског клуба Фенербахче.

Овај лични пријатаљ Пелеа, Бекенбауера и многих других српских фудбалера и менаџера, послује с фирмама из Србије. Увек се хвалио југословенством. У време када је Турска била пред банкротом, добијала је из Србије уље и остале прехрамбене производе, тек пошто би од Алија Шена добила гаранције да ће Турска платити.