Kome će žuboriti "Južni potok"

Onog trenutka kada je ruski ambasador Aleksandar Aleksejev zvaničnom Beogradu predao nacrt sporazuma o gradnji gasovoda "Južni potok" započela je trka srpskih i ruskih kompanija za deo kolača najveće investicije u Srbiji.  Potencijalno "žuborenje potoka" velika je šansa za naše graditelje. Bilo da im ovaj megaprojekat bude direktno poveren, bilo da ga rade kao podizvođači. Zbog toga je u redovima domaće specijalizovane industrije nastalo preračunavanje koliko je ko spreman da odgovori tom izazovu.
U ovoj lobističkoj gasnoj igri učestvuju ne samo domaći graditelji već i strani. Naročito Rusi i njihove poprečne firme u kojima ima i mešovitog kapitala. Čini se da bi ruska strana volela da taj posao radi "Jugoros-gas", ćerka firme "Gasproma", čije je osnivanje 1996. godine aminovala tadašnja vlada SR Jugoslavije.

Prilikom osnivanja, 50 odsto vlasništva imao je "Gasprom", a ostalih 50 delili su NIS, Sartid, Progres-Beograd, Progres-gas trejding, Beobanka...

Pre godinu i po dana, "Gasprom" je na sastanku Skupštine akcionara "Jugoros-gasa" dogovorio kupovinu 23 odsto vlasništva koje se nalazilo u rukama "Progresa" i "Proges-gas trejdinga" i time praktično postao većinski vlasnik. Danas od iste ove firme, "Jugoros-gasa", Srbija kupuje gas koji ugovora sa "Gaseksportom" i za to plaća razliku u ceni!

Cela stvar oko poveravanja posla "Jugoros-gasu" ne bi bila sporna da je do danas ustanovljeno na koji je to način "Gasprom" postao većinski vlasnik "Jugoros-gasa", umesto Naftne industrije Srbije, iako je jedan od razloga osnivanja "Jugoros-gasa" bio upravo da srpska strana s vremenom otkupi većinski deo i  dobije ekskluzivno pravo na gradnju južnog kraka gasovoda Niš–Dimitrovgrad.

Ovo će, kako "Politika" saznaje, biti jedno od škakljivijih pitanja kojim će se vladina radna grupa, formirana da prouči nacrt sporazuma o prolasku "Južnog kraka" preko Srbije, pozabaviti narednih dana.

Zorana Mihajlović-Milanović, bivši savetnik za energetiku vicepremijera Miroljuba Labusa u prethodnoj Koštuničinoj vladi, kaže da ako ruska i srpska strana dogovore prelazak "Južnog potoka" kroz Srbiju, u tom slučaju "Jugoros-gas" definitivno ne bi trebalo da radi ovaj posao, jer bi to za Srbiju imalo više štete nego koristi.

– Ukoliko je već reč o međudržavnom sporazumu između Rusije i Srbije, onda bi taj posao trebalo da se potpiše s državnom kompanijom "Gasprom", a ne ćerkom firme "Jugoros-gasom" u kojoj ima, između ostalog, i turskog kapitala – kaže Mihajlovićeva.

Srbija ima potencijala za gradnju ovog kraka i zašto bi bilo ko drugi umesto nje zarađivao na ovom poslu, pita ona. Još je veći problem to što je januara ove godine tadašnje ministarstvo rudarstva potpisalo ugovor sa "Jugoros-gasom", čime je ova firma dobila status kakav danas uživa Javno preduzeće "Srbijagas", što znači da ova ćerka firma može da radi delatnosti od opšteg interesa – gradnju i eksploataciju gasovoda i prodaju prirodnog gasa koji se transportuje prema Srbiji. Ugovor predviđa da oni čak grade i podzemno skladišta gasa u Banatskom Dvoru.    

Dakle, kategorična je Milanovićeva, pre svega treba preispitati ko je i u čije ime u resornom ministarstvu završio ovaj posao za "Jugoros-gas". Dakle, samim tim što je ovakvim sporazumom Srbija izgubila monopol nad gradnjom gasovoda Niš–Dimitrovgrad u dužini od oko 524 kilometara, postavlja se pitanje zašto bi Srbija i gradnju "Južnog potoka" prepustila "Jugoros-gasu".

Pogotovo ako se zna da je "Gasprom" u zamenu za krak gasovoda tražio i većinsko vlasništvo nad NIS-om kroz, kako se navodi u nacrtu sporazuma, "modernizaciju kompanije".

Aleksandar Popović je nedavno za jedne dnevne novine, upitan da prokomentariše ovu transakciju sa "Jugoros-gasom", potvrdio "da bi ovde moglo biti posla za tužilaštvo". On je još dodao da bi bilo idealno da je "Srbijagas" vlasnik 50 odsto kapitala u "Jugoros-gasu", umesto 25 koliko danas ima, dodajući da preostalih 25 pripada austrijskom "Centreksu".

Inače, vlasnik "Centreks" je takođe ruski "Gasprom", što znači da ovaj gigant ima praktično 75 odsto u "Jugoros-gasu", u kom, takođe, jedan manji postotak drži i šezdesetosmogodišnji Ali Šen, bogati industrijalac  iz Prizrena, legendarni predsednik fudbalskog kluba Fenerbahče.

Ovaj lični prijatalj Pelea, Bekenbauera i mnogih drugih srpskih fudbalera i menadžera, posluje s firmama iz Srbije. Uvek se hvalio jugoslovenstvom. U vreme kada je Turska bila pred bankrotom, dobijala je iz Srbije ulje i ostale prehrambene proizvode, tek pošto bi od Alija Šena dobila garancije da će Turska platiti.