Браун добио повишицу

Када је Гордон Браун недавно наследио Тонија Блера на месту британског премијера, преко ноћи је добио повишицу од око 100.000 долара годишње, што је његову дотадашњу плату министра финансија од 136.677 фунти (200.405 долара) повећало на 187.611 фунти (375.222 долара), пише амерички магазин "Форбс". После овога Браун је постао један од најбоље плаћених европских премијера. У резултатима истраживања глобалне консултантске групе "Хеј груп", за њим следи француски председник Николас Саркози чија је плата недавно удвостручена на 240.000 евра (346.000 долара или 167.500 фунти), само неколико месеци после његовог ступања на дужност.

Како се наводи у истраживању, британски премијер ипак заостаје за лидерским положајима у приватном сектору и зарађује мање од 10 одсто плата које примају генерални директори.

Међутим, у мањој земљи као, што је Ирска, председник владе Берти Ахерн добио је повећање плате захваљујући коме ће примати 310.000 евра (217.000 фунти или 434.000 долара). Да је остало на овоме, Ахерн би био на врху лествице најбоље плаћених европских премијера, али није. Нешто касније ова одлука одложена је за годину дана.

Филип Коен, консултант задужен за истраживање у "Хеј груп" каже да "на вишем нивоу у приватном сектору виша функција углавном подразумева већу плату. Ово, међутим, не може да се примени у потпуности и на владу."

Очигледно је да пакети плата лидера не узимају у обзир ствари као што су путовања, смештај и други трошкови живота. Диспаритет у односу на приватни сектор још је већи када се узму у обзир бонуси. Тако би Браун као генерални директор неке британске компаније могао да заради још чак 1,5 милиона фунти.

Ово поређење још је упадљивије ако се стави у однос према потенцијалним корпоративним зарадама у Сједињеним Државама.

Недељу дана пошто је ступио на дужност 2006, боливијски председник Ево Моралес спровео је кампању у којој је своју плату упола смањио на нешто мало више од 1.800 долара месечно. Иако је ово био симболичан потез, чији је циљ био да обезбеди више новца за плате наставника, имао је ефекта и на кресање плата осталих чланова његове владе и званичника, с обзиром на то да нико не може да зарађује више од председника.

Многи лидери, по одласку са положаја, проналазе начине за остварење зараде – кроз разне фондације или добротворни рад. То су учинили бивши амерички председници Бил Клинтон и Џими Картер или некадашњи совјетски лидер Михаил Горбачов, као и садашњи председник Костарике Оскар Ариас, док се Тони Блер и Жак Ширак спремају да оснују своје организације.

На најновијој "Форбсовој" листи најбогатијих краљевских глава очигледно да се налазе особе које се сматрају "лидерима" својих земаља, али је интересантно да се зна и то колико грађани плаћају за изабране светске лидере.

За америчког председника Џорџа Буша порески обвезници одвајају 400.000 долара годишње, док за човека број два, Дика Чејнија, одлази 208.575 долара.

За разлику од њих, званична плата председника Владимира Путина само је нешто мало већа од 81.000 долара, док је недавна "пријава о имовини" показала да је укупна вредност његове имовине смањена током његовог другог мандата.

Немачки канцелар Ангела Меркел, која је добила име Форбсове "најмоћније жене" већ другу годину заредом, и која је недавно критиковала превелике плате извршних директора у приватном сектору, плаћена је око 318.000 долара.

У Јапану је бивши премијер Шинзо Абе у септембру прошле године рекао да ће своју плату од 355.000 долара смањити за 30 одсто и да ће се остали министри одрећи десет процената од својих плата.

На самом врху, у некој мери, ипак се налази сингапурски премијер Ли Сијен Лунг, који, после контроверзних повећања плата, до краја наредне године треба да добије 2,05 милиона долара. Ли је рекао да ће своју повишицу дати у добротворне сврхе.