Емотиван помен Мајклу Џексону

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 7.јула – Америка је данас на емотиван и спектакуларан начин, уз песме и сузе, одала почасти преминулом Мајклу Џексону, уз признања која су повремено надмашивала његову заслужену музичку славу и пригодно потисла детаље из његове бурне приватности.

На помену у лосанђелеској дворани, пред златним ковчегом с његовим телом, о „краљу попа” се говорило као о „највећем забављачу свих времена”, пријатељу „који је само богу био потребнији него нама”, певачком и сценском мајстору који је својим стилом „променио свет”, „објединио милионске масе разбијањем културних и расних баријера”, „отварао врата афирмацији и других црнаца”, хуманитарцу чија су „доброчинства ублажавала невоље несрећника широм света”...

(/slika2)Овакве и сличне поруке њему у част упутили су јужноафрички легендарни лидер Нелсон Мандела, свештеникактивист Ал Шарптон, прослављени музичар Стиви Вондер, Маја Анђелоу, глумица и манекенка Брук Шилдс (често не успевајући да задржи јецаје), кошаркашки асови Коби Брајант и Меџик Џонсон, као и други говорници.

Најдаље у похвалама је отишла конгресменка Шила Џексон Ли, показавши окупљенима нацрт резолуције (с којом се републиканска опозиција не слаже) да национални парламент ода признање Мајклу Џексону за „допринос светској уметности и забави, и као глобалном хуманитарном лидеру у борби против глади и медицинских криза”.

Извесно је, рачуна се, да је овакав опроштај– који је директно преносила телевизија– с потресним исповестима Џексонових најближих и хитовима (као што су „Ми смо свет” и „Бићу тамо”) у интерпретацији „звезда” међу којима и Лајонела Ричија и Мараје Кери, био један од прворазредних светских медијских догађаја, „можда најгледанији те врсте”.

Само широм САД, пошта Џексону је одата у више од 50 дворана, а мноштво његових обожавалаца било је окупљено у низу градова пратећи на великим екранима збивања у сали „града анђела”.

Гужва испред „Стејплс центра” (Фото АФП)

У програмима овдашњих телевизија готово да и није било других извештаја. Помен Џексону је у други план потиснуо и међународне активности председника Барака Обаме и економске и ратне националне бриге.

Према анкети Галупа, већина Американаца сматра да се „претерало” у вишедневном ударном публицитету догађајима поводом смрти музичке легенде.

Уједно је, међутим, показана америчка особеност да се на импресиван начин опрашта од величина, поготову ако спадају у оне који су сопственим талентом и радом остварили „амерички сан”, и из нижих слојева доспели до врха лествице у неком од многих врло конкурентних друштвених надметања.

Осим почасти и популарних остварења, Џексонову заоставштину прате и спорови. Поред растакања стваралачких шаблона, памте се и кршења друштвених норми, при чему му се изричу и примедбе које прелазе границе пристојности, а не искључују се ни драматизације око расподеле његове имовине и старања о три његова детета.

Контроверзе које га прате данас су, међутим, устукнуле пред потребом да се ода признање свему што је од Џексона начинило „икону разоноде” па и дистрибутера доброг расположења које, под теретом славе, често није успевао себи да приушти.