Рецесиона камата

Дотакли смо дно... кризе. И сада следи опоравак. Али рецесија и даље царује.

И тако ће бити све док свака појединачна компанија, али и привреда у целини, не буде стекла имунитет да може поново да „трчи” на тржишту. А „имуно капи” које тренутно недостају јесу – паре. Да би почела да се извлачи из рецесије и повећава производњу робе (или пружање услуга) привреди недостаје финансијски капитал. Влада Србије „убила” се у протеклих неколико месеци да разним олакшицама, стимулацијама и повољним кредитима упумпа у привреду новац којим би се „подмазала” зарибала производња.

Сада, међутим, нема ни производње, ни пара спремљених да буду уложене у њу. Где се део тај новац, ако није испарио?

Искуство показује да је отишао тамо где је најлакше могао да се „оплоди”, односно да оствари профит. Паре које је држава разним трансакцијама ставила на располагање пословним банкама да њиме гасе рецесију и кредитирају раст производње завршио је, парадоксално, поново код државе. Јер, пословне банке су, следећи своју логику, тај новац улагале у послове који доносе највећи профит. А највећу зараду пословним банкама доносили су послови са државом и централном банком, односно разним врстама хартија од вредности. Да би обезбедила додатне паре за финансирање буџета држава је на финансијском тржишту понудила своје хартије од вредности са таквим (високим) приносима да пословне банке нису могле да одоле и највећи део новца за кредитирање привреде потрошиле су за трговање с државом. Зато Србија данас има државу која је у много бољем стању од привреде.

Иако је аплаудирала почетној идеји државе, привреда сада „грми” да није био такав договор и да извлачења из рецесије нема ако новац не буде употребљен за оживљавање производње.

Тај проблем уочен је и у државним структурама, па је пре скоро два месеца најављен други пакет мера за ублажавање последица глобалне економске кризе. Као кључна мера наговештено је обарање референтне (основне) каматне стопе (која је тада била 14 одсто) на испод десет одсто чиме би пословне банке биле подстакнуте да смање своје камате и тако кредите за привреду учине јефтинијим него што тренутно јесу.

У међувремену, централна банка оборила је своју основну камату за само један одсто, али је новац у Србији и даље остао најскупљи у Европи што је директно утицало да привреда још није почела да се извлачи из рецесије.

Данас готово да нема предузетника који не би поздравио креирање таквих услова пословања какви постоје у земљама у кружењу и Европској унији. А то директно значи нижу основну камату централне банке, ниже камате пословних банака и јефтиније кредите. Јер, то и јесте пут за заустављање рецесије, раст производње, отварање нових радних места и пораст зарада.

Ако се ништа не промени и даље ћемо имати државу која се гоји и „пуца од здравља” и све мршавију и болеснију привреду.