Привреде још у стагнацији

Привредни токови у мају нису отклонили ни једну дилему – да ли смо у „дебелој” стагнацији и да ли смо у готово свим најважнијим економским показатељима дотакли дно кризе, па би сада, како се прижељкује, требало лагано да кренемо навише.

То се, по оцени уредника билтена „Макроекономске анализе и трендови”, Стојана Стаменковића, на јучерашњој конференцији за медије, ни по чему још не можемо закључити. Потребан је још који месец да би се видело ком ће се смеру „приволети” кривуља наших најважнијих економских параметара.

Индустријска производња мирује са учинцима који су за петину мањи од прошлогодишњег просека. Извоз је опао за четвртину, а увоз за 30 процената. Једини покретач би, по процени Стаменковића, могао бити извоз, али за такав заокрет, бар за сада, нема јачих назнака. Ваља нам, дакле, сачекати да осетније и брже крену развијене земље.

За Стаменковића, ипак, постоје нека четири сигнала од чијег би се доброг склопа могло очекивати светло на крају тунела. Први је пад цене сирове нафте на светском тржишту испод 61 долара за барел, следи опоравак извоза са 60 на 70 индексних поена, трећи је најава Ју-Ес стила да пали другу високу пећ и на крају су Блумбергови робни индекси. Неки су већ у зони пожељних, али шта ће бити покретач и којом снагом, остаје да се још мало сачека.

Стаменковић је, међутим, истакао да је у мају први пут после многих година дошло до мањег суфицита у текућим плаћањима према свету. До тога је дошло, како је објаснио, услед повећаних дознака наших људи из света у земљу, осетног пада увоза, који смо извозом покрили са 61,2 одсто, али и зато што је престао одлив краткорочних кредита из Србије у иностранство. И како то код нас бива једна добра вест не може да прође, а да не помути другу. Због малаксавања увоза пали су приходи од царина и ПДВ у буџет, за чији је дефицит Стаменковић рекао да представља највећи изазов за земљу ове године.

Према његовом очекивању Србија ће у предстојећим консултацијама успети да Мисију ММФ, крајем августа, убеди у одрживост макроекономске стабилности, али и у неопходност да се минус у буџету покрије већим захватањима у БДП. Томе су, како је истакао, прибегле и много веће земље од нас. Проблем је, по њему, што ће Србија „без системске трансформације јавног сектора” захватати све више из свог новоствореног колача независно од трајања светске економске кризе. Издаци за пензије све су већа буџетска ставка и они ће, како је закључио, „јавни дуг учинити неодрживим” на средњи и дужи рок.

С. Костић

-------------------------------------------------------------

Приходи мањи – расходи већи

У буџет државе Србије за шест месеци, према речима Миладина Ковачевића, сарадника МАТ-а, слило се од 16 до 17 одсто новца реално мање него што је планирано. Дошло је до пада у наплати прихода по свим основама, а нарочито од пореских који „носе” чак 95 процената свих дознака у буџет. Да невоља буде већа, подбацила је и наплата ПДВ, који носи половину свих пореских прихода, а најиздашнији му је извор – увоз. А та ставка пада ли, пада.

За разлику од приходне стране, расходна и реално и номинално расте правећи дефицит за шест месеци од око 55,2 милијарде динара. Чак 80 одсто тог минуса односи се на повећане исплате за пензије.

Ковачевић је изразио бојазан да ову годину завршимо са буџетским дефицитом од најмање 123 милијарде динара. Због тога се заложио за хитне мере у наплати пореских прихода, смањивање расхода, али и за убрзано повлачење обећаних међународних зајмова за покривање те огромне рупе у државној каси.