Премијеру тесна кожа

Кад је премијер Мирко Цветковић рекао да ће, приликом крпљења државне касе, у преговорима са Међународним монетарним фондом успети да издејствује већи минус а да не смањи ни плате ни пензије, нити повећа ПДВ, економисти који га добро познају сматрају да је тада из уста председника владе проговорио лично потпредседник Млађан Динкић. Јер, управо се он ултимативно залаже против примене ове две мере којима се до краја године, према неким рачуницама, може уштедети двадесетак милијарди динара, што би, опет, закрпило само половину садашње, односно трећину очекиване рупе у буџету.

С обзиром на то да, кад се са списка прецртају ове мере, остане врло мало инструмената за уштеду, стручна јавност је уплашена да се премијеру покварио дигитрон. Јер, ма колико то сада деловало невероватно, биће много лакше убедити ММФ да договорени минус повећа са три на четири или чак пет одсто, него наћи паре за покривање евентуално одобреног повећања дефицита.

– Друга транша одобреног кредита од три милијарде евра аутоматски сигурно неће моћи да буде повучена – процењује наш извор близак премијеру Цветковићу. – Уколико ММФ одобри повећање дефицита, што ће вероватно и учинити, влада ће морати чврсто да гарантује да ће у наредном периоду доћи до наглог смањења минуса, да ће плате и пензије следеће године бити замрзнуте, да неће доћи до знатног повећања јавног дуга. Међутим, уколико се премијер одлучи за метод уштеде који би искључио повећање ПДВ-а и смањење плата и пензија, онда су му руке практично везане, јер за штедњу остаје мало инструмената – сматра наш саговорник.

Не може се, додаје, новац ушпарати ни смањењем администрације. Да би се постигло смањење минуса за само један одсто, потребно је отпустити чак 40.000 државних службеника, израчунао је он. Поготово што би трошак државе за отпремнине био много већи од уштеде, па би у овом била „скупља дара него мера”. Закидање на државним инвестицијама опет не би знатно попунило буџет, а имало би врло лоше ефекте на привреду.

– Цветковић има исту дилему као и пре неколико месеци. Солидарни порез, као варијанта попуњавања рупа у каси је одбачен, због жестоког отпора јавности, а иначе је то много поштенији начин опорезивања од повећања ПДВ-а. Раст пореза на додату вредност је „опорезивање под анестезијом”, јер народ на крају месеца не зна колико му је држава узела, док је код солидарног пореза то јасно још на почетку месеца, а од сиромашнијих се захвати мање него од богатих – истиче наш саговорник.

Економисти са којима смо јуче разговарали признају да не би волели да буду у кожи Мирка Цветковића, јер ни из чега треба да створи још 60 милијарди динара. Поготово што је са иначе кратког списка могућих мера штедње прецртао повећање ПДВ-а и смањење плата и пензија, што је, да парадокс буде већи, управо и предлагао ММФ, односно њихов стални представник у Београду, Богдан Лисоволик.  

Економиста Мирослав Здравковић каже да ако се о могућим мерама одлучује у августу, а оне се примењују у септембру, њихов утицај у последња четири месеца не може да буде значајан. Према његовој рачуници, повећање ПДВ-а у последња четири месеца повећало би приходе за девет до десет милијарди динара. Поновно повећање пореза на зараде могло би да донесе држави још толико новца.

– Држава би евентуално могла да том мером захвати и запослене у јавним предузећима, као што су „Јат” и ЕПС, на пример, и тиме број од 28.000 државних службеника на које се ово односи повећа на више од 100.000. Опет, то би у најбољем случају повећало приходе за пет милијарди динара, што је недовољно. Као једна од опција остаје и раст пореза на имовину. Ипак, сматрам да ће ММФ одобрити повећање договореног дефицита. Битно је да се било шта предузима и да се тражи неко решење, јер ММФ мора да се увери да ћемо успети финансијски да затворимо ову годину – каже Здравковић.

Професор Јуриј Бајец, из позиције економског саветника премијера, може да разуме зашто је влада чврсто одлучила да са списка мера уштеде прецрта повећање ПДВ-а и смањење плата и пензија.

– Из економских и социјалних разлога јасно је зашто се од тога одустало. Опет треба рећи и то да је маневарски простор за штедњу сада сужен. Није да се није довољно уштедело, него су приходи били знатно мањи од очекиваних. Ако ММФ повећа минус и на пет одсто, биће врло тешко финансијски затворити ову годину. Претпостављам да ће један део бити покривен средствима из међународних финансијских извора, али да ће премијер сада имати исте дилеме као и пре неколико месеци када је реч о избору мера – сматра Бајец.

Како каже, треба узети више од оних који више имају, јер се у том смислу постојећа регулатива показала као лоша. Прогресивније опорезивање имовине и некретнина могли би да повећају приходе, али не треба сметнути с ума ни побољшање наплате прихода.