Систем као да је прављен за лење

Пошто ће 388 милиона долара које је Светска банка пре два дана одобрила Србији моћи да се користи од септембра, министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић јуче је у Влади Србије најавио расписивање тендера за извођаче радова на јужном краку Коридора 10, како би градња почела већ на јесен.

Прве на списку су следеће деонице: десет километара обилазнице око Димитровграда (119 милиона), деоница од Грбавице до Грделице дуга осам километара (38 милиона) и 23 километра аутопута између Владичиног Хана и Доњег Нередовца (123 милиона евра). Истовремено би могла да почне градња на потесу од Нередовца до Левосоја, који са 88 милиона евра финансира Влада Грчке из „Хеленик плана”.

– Премијер Мирко Цветковић је од грчке стране тражио да се изјасни да ли ће испунити обећање и платити изградњу овог дела аутопута. Ако неће да учествују, нека то кажу па ћемо новац обезбедити сами. Јер, чињеница да је Светска банка одобрила кредит Србији значи да међународни кредитори не праве питање када је реч о финансирању вредних пројеката као што је Коридор 10. Ова инвестиција је једна од најатрактивнијих у Европи и наша велика развојна шанса. У њеној реализацији учествују министарства економије, финансија, НИП-а и инфраструктуре, а зајам смо добили захваљујући залагању министарке финансија Диане Драгутиновић и министра економије Млађана Динкића – рекао је Мркоњић.

Сумирајући резултате рада свог министарства у протеклих годину дана, он сматра да се урадило доста али да је могло много више, узимајући у обзир труд и уложену енергију.

– Бирократско администрирање, спорост, учмалост, прописи који нас саплићу и коче јесу разлози који нас вуку уназад и заносе у странпутицу. Најежим се када чујем реч „тендер” или „јавна набавка” јер знам да од тог посла неће бити ништа месецима све док се не испуни магична лозинка бирократског система – процедура. Добар посао, међутим, не чека. Али систем као да је прављен за лење, споре и неталентоване, па зато сви заједно често трчимо спору трку – каже министар за инфраструктуру.

Зато он инсистира да ове године морају да буду завршени пројектовање и експропријација комплетног Коридора 10. Не желећи да лицитира колико новца ће бити потребно за изузимање земљишта, Мркоњић каже да постоје процене по којима се утврђује његова вредност уз обећање да ће земљиште бити плаћено „онолико колико заиста вреди” и да неће бити преплаћено.

Александар Цветановић, државни секретар Министарства за инфраструктуру, за ову годину најављује отварање још четири градилишта на потесу од Хоргоша до Новог Сада, што је 20–30 додатних километара.

Цветановић је рекао да се „за који дан” завршава тендер за пројектну документацију за пет деоница, а да ће у наредних 20 дана бити расписана надметања и за преостале деонице на Коридору 10.

– Тако отварамо могућност да се цео Коридор „нападне” у наредној години. Од Светске банке, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој требало би да добијемо око 1,2 милијарде евра да завршимо део Коридора 10, од Лесковца према Прешеву и од Ниша према Димитровграду, у наредне три године – рекао је он и додао да постоји велика заинтересованост домаћих и страних извођача радова, с тим што домаћи имају предност од 20 одсто приликом добијања послова који се финансирају из буџета.

М. Авакумовић

-------------------------------------------

Преговори с Хрватском

У понедељак, како је најавио министар Мркоњић, почињу разговори са стручњацима из Хрватске о решавању спорних питања у области водног, ваздушног, друмског и железничког саобраћаја између две земље, међу којима је и дозвола за друмски транспорт. Он очекује да идуће седмице са хрватским министром промета Божидаром Калметом потпише споразуме који ће омогућити да „Јат” поново лети за Дубровник од 20. јула.

Упитан да ли ће неко из „Јата” одговарати због тога што је продаја карата за летове за Дубровник почела пре него је добијена дозвола, он је одговорио да је то јавно предузеће добило новог директора и да таквих грешака више неће бити.

---------------------------------------------

Намирени путари

Већ су реализована два уговора о исплати дела дуга путарима, а трећи ће у понедељак бити ратификован и усвојен у Скупштини, најавио је Мркоњић. Он је подсетио да је влада донела одлуку и припремила текст три закона о исплати дела дуга путарима у износу од 21,5 милијарди динара, док ће остатак дуга од 8,5 милијарди динара, како је договорено са путарима, бити репрограмиран у наредне четири године.

– Тај новац углавном треба да оде за намирење дуга грађевинских фирми банкама. Тренутно проналазимо начин како да извршимо те трансфере. Када сва потраживања буду измирена, путари ће бити растерећени и спремни за улазак у нове послове и наступе на тендерима – рекао је Мркоњић.