Sistem kao da je pravljen za lenje

Pošto će 388 miliona dolara koje je Svetska banka pre dva dana odobrila Srbiji moći da se koristi od septembra, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić juče je u Vladi Srbije najavio raspisivanje tendera za izvođače radova na južnom kraku Koridora 10, kako bi gradnja počela već na jesen.

Prve na spisku su sledeće deonice: deset kilometara obilaznice oko Dimitrovgrada (119 miliona), deonica od Grbavice do Grdelice duga osam kilometara (38 miliona) i 23 kilometra autoputa između Vladičinog Hana i Donjeg Neredovca (123 miliona evra). Istovremeno bi mogla da počne gradnja na potesu od Neredovca do Levosoja, koji sa 88 miliona evra finansira Vlada Grčke iz „Helenik plana”.

– Premijer Mirko Cvetković je od grčke strane tražio da se izjasni da li će ispuniti obećanje i platiti izgradnju ovog dela autoputa. Ako neće da učestvuju, neka to kažu pa ćemo novac obezbediti sami. Jer, činjenica da je Svetska banka odobrila kredit Srbiji znači da međunarodni kreditori ne prave pitanje kada je reč o finansiranju vrednih projekata kao što je Koridor 10. Ova investicija je jedna od najatraktivnijih u Evropi i naša velika razvojna šansa. U njenoj realizaciji učestvuju ministarstva ekonomije, finansija, NIP-a i infrastrukture, a zajam smo dobili zahvaljujući zalaganju ministarke finansija Diane Dragutinović i ministra ekonomije Mlađana Dinkića – rekao je Mrkonjić.

Sumirajući rezultate rada svog ministarstva u proteklih godinu dana, on smatra da se uradilo dosta ali da je moglo mnogo više, uzimajući u obzir trud i uloženu energiju.

– Birokratsko administriranje, sporost, učmalost, propisi koji nas sapliću i koče jesu razlozi koji nas vuku unazad i zanose u stranputicu. Naježim se kada čujem reč „tender” ili „javna nabavka” jer znam da od tog posla neće biti ništa mesecima sve dok se ne ispuni magična lozinka birokratskog sistema – procedura. Dobar posao, međutim, ne čeka. Ali sistem kao da je pravljen za lenje, spore i netalentovane, pa zato svi zajedno često trčimo sporu trku – kaže ministar za infrastrukturu.

Zato on insistira da ove godine moraju da budu završeni projektovanje i eksproprijacija kompletnog Koridora 10. Ne želeći da licitira koliko novca će biti potrebno za izuzimanje zemljišta, Mrkonjić kaže da postoje procene po kojima se utvrđuje njegova vrednost uz obećanje da će zemljište biti plaćeno „onoliko koliko zaista vredi” i da neće biti preplaćeno.

Aleksandar Cvetanović, državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu, za ovu godinu najavljuje otvaranje još četiri gradilišta na potesu od Horgoša do Novog Sada, što je 20–30 dodatnih kilometara.

Cvetanović je rekao da se „za koji dan” završava tender za projektnu dokumentaciju za pet deonica, a da će u narednih 20 dana biti raspisana nadmetanja i za preostale deonice na Koridoru 10.

– Tako otvaramo mogućnost da se ceo Koridor „napadne” u narednoj godini. Od Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj trebalo bi da dobijemo oko 1,2 milijarde evra da završimo deo Koridora 10, od Leskovca prema Preševu i od Niša prema Dimitrovgradu, u naredne tri godine – rekao je on i dodao da postoji velika zainteresovanost domaćih i stranih izvođača radova, s tim što domaći imaju prednost od 20 odsto prilikom dobijanja poslova koji se finansiraju iz budžeta.

M. Avakumović

-------------------------------------------

Pregovori s Hrvatskom

U ponedeljak, kako je najavio ministar Mrkonjić, počinju razgovori sa stručnjacima iz Hrvatske o rešavanju spornih pitanja u oblasti vodnog, vazdušnog, drumskog i železničkog saobraćaja između dve zemlje, među kojima je i dozvola za drumski transport. On očekuje da iduće sedmice sa hrvatskim ministrom prometa Božidarom Kalmetom potpiše sporazume koji će omogućiti da „Jat” ponovo leti za Dubrovnik od 20. jula.

Upitan da li će neko iz „Jata” odgovarati zbog toga što je prodaja karata za letove za Dubrovnik počela pre nego je dobijena dozvola, on je odgovorio da je to javno preduzeće dobilo novog direktora i da takvih grešaka više neće biti.

---------------------------------------------

Namireni putari

Već su realizovana dva ugovora o isplati dela duga putarima, a treći će u ponedeljak biti ratifikovan i usvojen u Skupštini, najavio je Mrkonjić. On je podsetio da je vlada donela odluku i pripremila tekst tri zakona o isplati dela duga putarima u iznosu od 21,5 milijardi dinara, dok će ostatak duga od 8,5 milijardi dinara, kako je dogovoreno sa putarima, biti reprogramiran u naredne četiri godine.

– Taj novac uglavnom treba da ode za namirenje duga građevinskih firmi bankama. Trenutno pronalazimo način kako da izvršimo te transfere. Kada sva potraživanja budu izmirena, putari će biti rasterećeni i spremni za ulazak u nove poslove i nastupe na tenderima – rekao je Mrkonjić.