За Африку двадесет милијарди долара

Од нашег дописника
Л’Аквила, 10. јула – Последњег дана самита, као што је то обичај, доносе се одлуке на које сви највише чекају и које можда дају смисао сусретима светских лидера. Чланицама Г-8 у петак су се придружиле и афричке земље: Алжир, Ангола, Египат, Етиопија, Либија, Нигерија, Сенегал, Јужноафричка Република као и комисија Афричке уније уз присуство међународних организација. Главна тема завршнице самита била је помоћ афричком континенту као и питање прехрамбене сигурности. Подсећамо да је пред сам почетак самита бивши генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан упутио апел италијанском премијеру због неиспуњеног циља о помоћи афричком континенту постављеног на самиту 2005. у Гленеаглесу.

Договором 2005. светски лидери обавезали су се да повећају годишњи допринос земљама у развоју за 50 милијарди долара до 2010, чија је половина била намењена афричким државама. У писму се истиче да су Јапан, са доприносом од 150 одсто, и Канада, са 206 одсто од обећаног, једине две државе које су се конкретно обавезале и испуниле обећања из 2005. САД, Немачка и Велика Британија су на добром путу, док Француска још увек посустаје; на последњем месту је Италија чија је помоћ борби против глади у свету смањена за 56 одсто у 2009.
Последњег дана самита светски лидери су одлучили да намене неочекивану суму од 20 милијарди долара афричком континенту која ће бити исплаћена у наредне три године. „Радило се о одлуци донетој у последњем тренутку, која је дочекана са великим задовољством свих нас на конференцији.

Док обнављамо пољопривреду морамо да наставимо да дајемо подршку и питању исхране с обзиром на то да је економском кризом још 103 милиона особа приморано на глад”, изјавио је Стафан де Мистура, потпредседник Светског прехрамбеног програма.
Документ о Африци су са чланицама Г-8 потписале Ангола, Алжир, Египат, Нигерија, Сенегал, Јужноафричка Република, Либија и Етиопија.
Када је реч о завршним резултатима самита, многи су остали разочарани с обзиром на то да конкретни циљеви поводом питања климе и економске кризе нису постигнути.
На МЕФ-у (Major Economic Forum), на коме је учествовало 17 земаља, Г-8 није успео да убеди Кину и Индију да потпишу договор о сузбијању угљен-диоксида за 50 одсто до 2050, због чега су преговори о клими само делимично успели. Ни питање економске кризе није коначно решено: „Ситуација остаје неизвесна и још увек су присутни озбиљни ризици за економску и финансијску стабилност”, стоји у завршном документу састанка.

На састанку се, како изјављује италијански премијер, разговарало и о иранском питању. „Тежња Ирана за поседовањем нуклеарног оружја ствара јаку забринутост. Позивамо Иран да избегава недемократско понашање. Одбили смо да предузмемо нове санкције, али је неопходно ићи ка дијалогу и тачним и брзим солуцијама”, додао је Берлускони.
Италијански премијер најавио је још једну револуционарну промену поводом будућих самита светских лидера:

„Констатовали смо да Г-8 не представља више одговарајући формат, док Г-14, чије чланице чине више од 80 одсто светске економије, омогућава реалан дијалог. Г-20 и Г-24 представљају групе са превише великим бројем лидера, где је могуће организовати само формалне сусрете. „Све је извесније да битна питања, поготову када је реч о још увек неразјашњеним проблемима (клими и економској кризи), не могу да буду решена без осталих шест светских лидера.

Самит у Л’Аквили је поред званичних договора означен и низом неформалних али исто тако историјских сусрета. Током вечере коју је председник Италије Ђорђо Наполитано понудио светским лидерима у четвртак након преговора, Берлускони се заиста налазио „између две ватре”: са једне стране је седео Обама, док је са друге стране, ни мање ни више, био либијски лидер Моамер ел Гадафи. Иако је на почетку, како се извештава, атмосфера била поприлично напета, амерички председник Барак Обама пришао је либијском председнику и руковао се са њим. Ради се о историјском гесту, који се током вечери више пута поновио, а који дефинитивно САД са Обамом на челу ставља односе са земљама са којима се светска сила одувек сукобљавала у сасвим другу димензију.

Марина Лаловић