Први попис жртава Јасеновца

Загреб – Из Спомен-подручја Јасеновац саопштено је јуче да је први пут од свог оснивања објављен "Поименични попис жртава концентрационог логора Јасеновац" из Другог светског рата.

Попис, према саопштењу СП Јасеновац, садржи досад обрађене податке за 72.193 особе, а аутори пописа су кустоси спомен-подручја Јелка Смрека и Ђорђе Миховиловић. Пописом на 1.888 страница одаје се почаст жртвама и преживелим затвореницима усташких концентрационих логора Јасеновац које су основале власти Независне државе Хрватске (НДХ) и жели се сачувати успомена на јасеновачке жртве као опомена свима за хуманију будућност нових нараштаја, стоји у саопштењу СП Јасеновац. "Поименични попис жртава" досад је био доступан искључиво посетиоцима Меморијалног музеја СП Јасеновац, као део нове музејске поставе, а књига је објављена с циљем да попис буде што потпунији и тачнији и да буде доступан и широј јавности.

Директорка СП Јасеновац Наташа Јовичић истакла је да штампањем те књиге рад на прикупљању података о жртвама није завршен, нити је број поименично утврђених жртава коначан.

Закључно с 31. августом ове године прикупљени су подаци за 72.193 особе – за 59.376 особа као место смрти наведен је логор три – Циглана у Јасеновцу, за 12.790 логор у Старој Градишки, док је за 27 жртава место извршења злочина остало непознато.

У концентрационом логору Јасеновац је, према овом попису, убијено 33.860 мушкараца, 19.327 жена и 19.006 деце до 14 година.

Међу њима је 40.251 Србин, 14.750 Рома, 11.723 Жидова, 3.583 Хрвата, 1.063 муслимана, 233 Словенца, 99 Словака, 99 Чеха, 55 Украјинаца, 26 Црногораца, 20 Мађара, 13 Италијана, шест Руса, шест Немаца, четири Пољака и 262 особе неутврђене националне припадности.

Уз основну биографију сваке жртве доносе се и подаци о страдању (година, начин и место смрти, назив логора и стратишта, извршилац злочина), као и рубрика с изворима у којима се свака жртва спомиње, уз евентуална одступања и разлике међу изворима сваке жртве.

Према речима Јелке Смреке, код састављања пописа полазило се од тога да јасеновачке жртве не могу и не смеју бити бројеви, већ особе, мушкарци, жене и деца са својим личним животним причама.