Вишак самита: Г-8, Г-13, Г-20, Г-?

САМИТ Г-8 У ИТАЛИЈИ дубоко је разорачао антиглобалисте. Лидери клуба осам најразвијенијих држава света ( САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Канада, Италија, Јапан и Русија), на већању у Л’Аквили, били су изненађујуће ефикасни: послата је јасна и упозоравајућа порука Ирану, зацртани су амбициозни климатски циљ, обећане милијарде долара помоћи најсиромашнијим државама на планети, разговарано је о светској трговини...

Са самита у разрушеном италијанском граду - последице земљотреса 6. априла ове године – послате су, међутим, неке поруке које наговештавају почетак процеса који би, уз сву опрезност, могао да се разуме као ставарање новог светског поретка.

„Имамо превише самита”, изјавила је у четвртак немачка канцеларка Ангела Меркел наметнувши расправу о будућој форми „дружења” лидера најзначајнијих држава на свету.

На завршној конференцији за штампу амерички председник Барак Обама наступио је у истом стилу оценивши да је потребно да светски лидери пронађу праву комбинацију како би могли да што успешније решавају глобалне проблеме.

„Шта ће бити прави формат за рад, то је питање о коме ћемо разговарати”, закључио је Обама. „Оно за шта сам ја јесте смањење броја самита”.

Садашња структура светских самита заиста је претрпана сусретима најмоћнијих и мање моћних лидера. Ту су састанци Г-8, Г-5, Г-14, Г-20 а сасвим је могуће да би се, на крају, могло доћи и до неке нове Групе са, засад, непознатим бројем чланова.

Оно што је већ сада извесно је да ће „Група осам” бити реформисана чиме би се отворио пут за њено претварање у „Групу четрнаест”. Садашњој великој осморци у овом клубу прикључили би се Кина, Индија, Јужноафричка Република, Бразил, Мексико - чланице садашње „Групе пет” - и једна држава по позиву ( у Л’Аквили то је био Египат). Не треба заборавити да већ функционише и Г-20 у којој су поред земаља чланица Г-8 и Г-5, Аргентина, Аустралија, Индонезија, Саудијска Арабија, Јужна Кореја, Турска и ЕУ.

На састанку „Групе осам” у Италији идеја о смањењу броја светских самита добила је зелено светло а први конкретни потези могу се очекивати веома брзо. Према ранијем договору крајем септембра у Питсбургу (САД) окупиће се лидери „Групе двадесет” па иако је првобитно

замишљен као састанак посвећен светској економској кризи овај самит могао би да означи почетак стварања нове „светске владе”.

ЛИДЕРИ „ГРУПЕ ОСАМ” одлучили су да појачају помоћ најсиромашнијим државама на планети. На самиту пао је договор да Г-8, у наредне три године, помогну са 20 милијарди долара пољопривредну производњу у најсиромашнијим држвама.

Таква одлука представља својеврстан преседан посебно када је реч о позицији САД. Американци су досад, наиме, били спремни да најсиромашнијим становницима Земље помоћ дају искључиво у храни па је њихов пристанак да се убудуће то ради и кешом веома значајна промена. Пре свега због чињенице да ће то омогућити сиромашним земљама да брже и успешније развијају домаћу производњу хране.

Водеће светске хуманитарне организације нису, међутим, сасвим одушевљене дарежљивошћу велике осморке. Према најновијим проценама - због драматичног поскупљења животних намирница а и светске економске кризе – неопоходна помоћ најсиромашнијим државама за „гашење” глади требала би да износи најмање 25 милијарди долара годишње.

А да глад и неухрањеност остају један од најозбиљнијих светских проблема потврђује и статистика УН. Стручњаци светске организације упозоравају да ће, веома брзо, на планети живети више од милијарду неухрањених људи због чега се и предлаже да право на храну буде гарантовано свим најважнијим међународним споразумима.

БРОЈ СТАНОВНИКА НАШЕ ПЛАНЕТЕ НЕЗАДРЖИВО РАСТЕ. Већ за две године на Земљи се може очекивати рођене седмомилијардитог „хомо сапиенса” а предвиђања стручњака УН – објављена поводом 11. јула, Дана светског становништва, говоре да ће 2050. планету насељавати нешто више од девет милијарди људи.

Статистичари очекују да највећи скок оствари Африка где ће се, од 2010. до 2050. године, број становика готово удвостручити – са једне на две милијарде. Потпуно супротан тренд је у Европи где се очекује пад броја становника. Типичан пример је Немачка која ће са садашњих 82 милиона „склизнути” на 70 милиона становника.

Апсолутно прецизних података нема али се сасвим поуздано процењује да данас на планети живи нешто више од 6,7 милијарди људи. Најмногољуднији континент је Азија која је дом за четири милијарде људи што је 60,5 одсто светске популације. Најмања гужва је у Океанији где живи свега 35 милиона људи.

Гледајући по државама највише становника има Кина (1,33 милијарде), коју у стопу прати Индија (1,15 милијарди). На тој ранг листи следе САД (305 милиона), Индонезија (240 милиона), Бразил (195 милиона), Пакистан (173 милиона), Нигерија (148 милиона) Бангладеш (147 милиона), Русија (142 милиона) и Јапан (128 милиона). У наредне две деценије стручњаци предвиђају значајна померања на овој листи па се, између осталог, очекује да Индија претекне Кину и постане најмногољуднија држава на планети.