Višak samita: G-8, G-13, G-20, G-?

SAMIT G-8 U ITALIJI duboko je razoračao antiglobaliste. Lideri kluba osam najrazvijenijih država sveta ( SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Kanada, Italija, Japan i Rusija), na većanju u L’Akvili, bili su iznenađujuće efikasni: poslata je jasna i upozoravajuća poruka Iranu, zacrtani su ambiciozni klimatski cilj, obećane milijarde dolara pomoći najsiromašnijim državama na planeti, razgovarano je o svetskoj trgovini...

Sa samita u razrušenom italijanskom gradu - posledice zemljotresa 6. aprila ove godine – poslate su, međutim, neke poruke koje nagoveštavaju početak procesa koji bi, uz svu opreznost, mogao da se razume kao stavaranje novog svetskog poretka.

„Imamo previše samita”, izjavila je u četvrtak nemačka kancelarka Angela Merkel nametnuvši raspravu o budućoj formi „druženja” lidera najznačajnijih država na svetu.

Na završnoj konferenciji za štampu američki predsednik Barak Obama nastupio je u istom stilu ocenivši da je potrebno da svetski lideri pronađu pravu kombinaciju kako bi mogli da što uspešnije rešavaju globalne probleme.

„Šta će biti pravi format za rad, to je pitanje o kome ćemo razgovarati”, zaključio je Obama. „Ono za šta sam ja jeste smanjenje broja samita”.

Sadašnja struktura svetskih samita zaista je pretrpana susretima najmoćnijih i manje moćnih lidera. Tu su sastanci G-8, G-5, G-14, G-20 a sasvim je moguće da bi se, na kraju, moglo doći i do neke nove Grupe sa, zasad, nepoznatim brojem članova.

Ono što je već sada izvesno je da će „Grupa osam” biti reformisana čime bi se otvorio put za njeno pretvaranje u „Grupu četrnaest”. Sadašnjoj velikoj osmorci u ovom klubu priključili bi se Kina, Indija, Južnoafrička Republika, Brazil, Meksiko - članice sadašnje „Grupe pet” - i jedna država po pozivu ( u L’Akvili to je bio Egipat). Ne treba zaboraviti da već funkcioniše i G-20 u kojoj su pored zemalja članica G-8 i G-5, Argentina, Australija, Indonezija, Saudijska Arabija, Južna Koreja, Turska i EU.

Na sastanku „Grupe osam” u Italiji ideja o smanjenju broja svetskih samita dobila je zeleno svetlo a prvi konkretni potezi mogu se očekivati veoma brzo. Prema ranijem dogovoru krajem septembra u Pitsburgu (SAD) okupiće se lideri „Grupe dvadeset” pa iako je prvobitno

zamišljen kao sastanak posvećen svetskoj ekonomskoj krizi ovaj samit mogao bi da označi početak stvaranja nove „svetske vlade”.

LIDERI „GRUPE OSAM” odlučili su da pojačaju pomoć najsiromašnijim državama na planeti. Na samitu pao je dogovor da G-8, u naredne tri godine, pomognu sa 20 milijardi dolara poljoprivrednu proizvodnju u najsiromašnijim držvama.

Takva odluka predstavlja svojevrstan presedan posebno kada je reč o poziciji SAD. Amerikanci su dosad, naime, bili spremni da najsiromašnijim stanovnicima Zemlje pomoć daju isključivo u hrani pa je njihov pristanak da se ubuduće to radi i kešom veoma značajna promena. Pre svega zbog činjenice da će to omogućiti siromašnim zemljama da brže i uspešnije razvijaju domaću proizvodnju hrane.

Vodeće svetske humanitarne organizacije nisu, međutim, sasvim oduševljene darežljivošću velike osmorke. Prema najnovijim procenama - zbog dramatičnog poskupljenja životnih namirnica a i svetske ekonomske krize – neopohodna pomoć najsiromašnijim državama za „gašenje” gladi trebala bi da iznosi najmanje 25 milijardi dolara godišnje.

A da glad i neuhranjenost ostaju jedan od najozbiljnijih svetskih problema potvrđuje i statistika UN. Stručnjaci svetske organizacije upozoravaju da će, veoma brzo, na planeti živeti više od milijardu neuhranjenih ljudi zbog čega se i predlaže da pravo na hranu bude garantovano svim najvažnijim međunarodnim sporazumima.

BROJ STANOVNIKA NAŠE PLANETE NEZADRŽIVO RASTE. Već za dve godine na Zemlji se može očekivati rođene sedmomilijarditog „homo sapiensa” a predviđanja stručnjaka UN – objavljena povodom 11. jula, Dana svetskog stanovništva, govore da će 2050. planetu naseljavati nešto više od devet milijardi ljudi.

Statističari očekuju da najveći skok ostvari Afrika gde će se, od 2010. do 2050. godine, broj stanovika gotovo udvostručiti – sa jedne na dve milijarde. Potpuno suprotan trend je u Evropi gde se očekuje pad broja stanovnika. Tipičan primer je Nemačka koja će sa sadašnjih 82 miliona „skliznuti” na 70 miliona stanovnika.

Apsolutno preciznih podataka nema ali se sasvim pouzdano procenjuje da danas na planeti živi nešto više od 6,7 milijardi ljudi. Najmnogoljudniji kontinent je Azija koja je dom za četiri milijarde ljudi što je 60,5 odsto svetske populacije. Najmanja gužva je u Okeaniji gde živi svega 35 miliona ljudi.

Gledajući po državama najviše stanovnika ima Kina (1,33 milijarde), koju u stopu prati Indija (1,15 milijardi). Na toj rang listi slede SAD (305 miliona), Indonezija (240 miliona), Brazil (195 miliona), Pakistan (173 miliona), Nigerija (148 miliona) Bangladeš (147 miliona), Rusija (142 miliona) i Japan (128 miliona). U naredne dve decenije stručnjaci predviđaju značajna pomeranja na ovoj listi pa se, između ostalog, očekuje da Indija pretekne Kinu i postane najmnogoljudnija država na planeti.