Матура за индекс

По завршетку осмог разреда ђаци ће полагати завршни испит. Завршни испит полагаће се и на крају трогодишњих стручних школа, док ће ученици четворогодишњих стручних и уметничких школа излазити на стручну, односно уметничку матуру. Матуранте гимназија чекаће општа матура која ће им омогућити добијање индекса без полагања пријемних испита. У изузетним случајевима, под условима прописаним посебним законом, општу матуру ће моћи да полажу и матуранти четворогодишњих стручних и уметничких школа.

Ово су само неке од битних новина будућег закона о основама система образовања и васпитања. У школама очекују да ће на такозвану малу матуру већ изаћи основци који су управо завршили шести разред. Много више ће се међутим знати кад буду завршени закони о основној и средњој школи и донети програми матура. Према поменутом будућем закону, који ће заправо заменити важећи истоимени закон, програме матура и завршних испита прописиваће министар на основу предлога Националног просветног савета, односно Савета за стручно образовање и образовање одраслих.

Универзитетски професор и донедавни члан Националног просветног савета Александар Липковски сматра да предложена законска решења значајно централизују и политизују наш школски систем и повећавају трошкове оснивањем неких непотребних служби. Тако се, каже, издваја средње стручно образовања из целокупног образовног система. Оно неће више бити у надлежности Националног просветног савета, већ под ингеренцијом новог савета – Савета за средње стручно образовање и образовање одраслих, чије чланове неће именовати Скупштина Србије већ влада.

Од укупно 23 члана, њих 17 ће именовати влада, а шест чланова ће бити из Националног просветног савета. Предвиђа се да се, уз постојећа два завода, формира још један: завод за средње стручно образовање и образовање одраслих. Према новим законским решењима, наставне планове и програме, вели Липковски, неће више самостално доносити Национални просветни савет већ ће то чинити на предлог министра просвете. Листа образовних профила дата је „у руке” новом савету за стручно образовање који ће одлучивати о образовним профилима али опет на предлог министра.

Ђацима ће убудуће моћи да предају и наставници – волонтери. Описне оцене ће добијати сви основци и средњошколци. Наставници ће бити дужни да ученицима од другог разреда осмолетке до краја средње школе уз бројчане дају и описне оцене, док ће ђаци прваци добијати само описне оцене. Оцене из владања ће до шестог разреда бити описне и неће улазити у општи успех, али ће зато у седмом и осмом разреду бити бројчане и утицаће на општи успех ученика.

У школе се уводе и ромски педагошки асистенти и помоћни наставници, док ће са малишанима с поремећајима у развоју убудуће радити постојећи наставници у редовним школама. У основним школама ће заправо заједно с децом која похађају редовну наставу у одељењима моћи да седе и особе ометене у развоју, с тим што оне, да би добиле сведочанство (јавну исправу о завршеном основном образовању и васпитању), неће морати да полажу завршни испит.

Из Уније синдиката просветних радника Србије упозоравају да ће већ у првом налету 20 одсто запослених у основним и средњим школама остати без посла, уколико се школе убудуће буду финансирале по броју ђака, а не као до сада по броју одељења, и ако се повећа норма наставника.

– Структура школског система се неће мењати, али ће предшколци уместо шест, обавезни предшколски програм похађати девет месеци. Уводе се стандарди знања, вештина и ученичких постигнућа, као и стандарди знања и вештина за наставнике. Поново се стварају услови за успостављање и развијање образовања одраслих и то у складу са стандардима Европске уније. Уводи се инклузивно образовање и већа пажња се посвећује образовању Рома. Сада се први пут законом регулише конкуренција у издавању уџбеника. За децу с посебним потребама, као и за малишане који не познају језик на којем се настава одвија, увешће се индивидуални програм – објаснио је министар просвете професор др Жарко Обрадовић, представљајући за „Политику” четири закона која би ускоро требало да се нађу пред посланицима у Скупштини Србије. Реч је о преднацртима закона о основама система образовања и васпитања, уџбеницима, предшколском, и о ученичком и студентском стандарду.