„Дивље” лубенице из Божуревца на Звездари

„Немојте ме приводити, људи.Па мене овде у Београду сви знају. Заборавио сам кући у Трстенику личну карту…”, молио је јуче препродавац зелениша полицију и инспекторе општине Звездара да га не кажњавају што нема исправе и нелегално продаје лубенице, паприке и лук на улици код Руда. Узалуд је комунална инспекторка Оливера Грујић-Николић покушавала да му објасни да не могу да му „прогледају кроз прсте” што се бави незаконитим послом, убеђујући га да плати мандатну казну. Трговац на плаћање није ни помишљао, само је руком трљао потиљак и молећиво гледао.

Средовечни пољопривредник био је први на удару у јучерашњој контроли препродаје лубеница на звездарским тротоарима у коју су општински инспектори повели и репортере „Политике”. Како је угледао инспекторе припалио је цигарету, устао са хоклице удобно постављене у хладу џанарике, стежући у руци флашицу кваса.

– Немам 2.500 динара, немам код себе никакву легитимацију. Па данас су пуне улице препродаваца, где мене нађосте, није ово нека популарна локација, јурите оне у Устаничкој улици. Еј, животе, радиш у фабрици – не плаћају, изађеш на улицу да продаш оно што си с муком одгајио – јуре те. После питају што човек постане криминалац! Па пре неки дан платио сам казну вашем колеги из општине Звездара, немојте опет. Шта је ово, људи? Хоћете лубеницу да се освежите? Послужите се, новинари... Ви смете, ако полицајци и инспектори не смеју. Ма, можда ипак да позајмим паре... – размишљао је гласно пиљар.

Када га је звездарски инспектор Слободан Терзић упитао има ли одобрење за рад на улици упитао га је: „А где се оно вади?” Каже да се на брзину спаковао и са братом дојурио у Београд да прода мало диња и лубеница, а све исправе остале су му у родном Божуревцу крај Трстеника. Мирним тоном објашњавао је да је брат отишао својим послом па он, ако га приведу, не зна шта ће са око сто килограма лубеница, девет гајбица поврћа и џаком лука. Без повишеног тона пристао је да са полицијом пође у станицу, бринући само да му неко не покраде робу. Инспектори су му говорили да је о томе морао раније да размишља, упућујући га да бар кантар и вагу склони у оближњу продавницу. 

(/Slika2)Послушао их је, а онда се вратио, и после получасовног премишљања, коначно пружио новац. Позајмио му, каже, Света из „Градске чистоће”, кога је срео у трговини. Упитао је: „Хоћете ли сад да ме пустите да још мало продајем?” Инспектори су одмахнули главом.

– Имате сат времена да уклоните робу са улице, а сутра да сте се појавили у општини Звездара са личном картом. У супротном, мораћемо да проследимо пријаву полицији. Како сте могли да дођете из Трстеника без докумената? Ово је други пут да вас шаљем судији за прекршаје. Тражићу већу казну, стално вас виђам како овде продајете – мирним тоном објашњавала је инспекторка Грујић-Николић.

Нагласила је да мора да га научи да без убеђивања плати казну и покаже личну карту, као што то чине препродавци у Устаничкој улици. У пратњи полиције инспектори су повели репортере и до те локације да их увере у послушност препродаваца. Чим су паркирали возила поред комбија испред кога су се шарениле гајбице пуне парадајза, паприка, лубеница, диња, али и цвећа, пришао им је румени трговац са помало закрвављеним очима. Учтиво се поздравио са очигледно познатим „контролорима”, дајући им личну карту. Климањем главе потврдио је да је свестан да је начинио прекршај, пружајући и 2.500 динара инспектору Терзићу. Рекао је да ће за сат убацити робу у комби. За разлику од претходне контроле, ова у Устаничкој окончана је за пет минута.

– Препродавци у овом делу Звездаре су послушни, па их контролишем без полицијске пратње. У почетку нисам имала срца да им пишем казне, а онда ме је шеф одвео да видим какве куће и возила имају. И тада, док сам у свом „фићи” пролазила поред њихових „мерцедеса”, схватила сам да је мој посао да их спречим да се богате на незаконит начин – нагласила је Оливера Грујић-Николић, звездарска инспекторка благог гласа и чврсте руке.