Главни уредник сеоских новина

Криза штампе погађа гласила с обе стране Атлантика, али се сеоске Забрешке новине на десној обали Саве код Обреновца још држе. Пре нешто више од три године покренуо их је, са још неколицином мештана ентузијаста, Момчило Срећковић Моци, пољопривредник из Забрежја, као месечно информативно гласило, како пише у заглављу и као „једине српске сеоске новине”. Истине ради, финансијских проблема има, лист не излази редовно, понеки месец се и прескочи, али тада обично у помоћ прискочи адвокатска канцеларија, пекара или фотографска радња из краја.

Редакција је у Срећковићем дворишту, просторија се наслања на занатску радионицу његовог сина, а у продужетку је стаја са неколико расних крава. У редакцији неколико старих писаћих машина, компјутер и штампач, на столовима архива, на зидовима дипломе и архивске фотографије, на полицама стари бројеви новина.

Наш домаћин каже да општинске власти забрањују новине због пореза па се штампају и под другачијим називом као Забрешке вести. Порезници траже да се лист продаје, како би наплатили ПДВ, али га Удружење мештана села Забрежја растура бесплатно, петсто комада за сваку кућу у селу и још петсто се подели у Обреновцу. Када би продавали новине то би нам само повећало трошкове, каже Момчило, главни и одговорни уредник, јер бисмо морали да запослимо администрацију. Овако, сви раде и пишу из љубави. Медицина, пензионерске и пољопривредне теме, спорт, приче из прошлости…

Историја села је врло занимљива, ту је пре Првог светског рата била царинарница, а пролазио је и воз који је ишао од Херцег Новог до Будимпеште. Како на Сави није било моста, вагони су из шина пребацивани у шлепере како би прешли преко реке, а онда настављали за Пешту и Беч, каже Срећковић.

У Забрежју је 1804. прота Матеја написао прво дипломатско писмо митрополиту Стратимировићу и аустроугарском принцу Карлу молећи за помоћ устаницима. Занимљиво је да је прота неко време живео у овом селу и да су му се ту две ћерке удале. Пре пет година Срећковић је у селу организовао прославу два века српске дипломатије којој су присуствовале и високе званице из Београда на челу са Предрагом Марковићем, тадашњим председником Народне скупштине Србије.

Прошле године је желео да обележи још један јубилеј али је ипак одустао пошто није имао довољно подршке у месној заједници и општини. Наиме, у Забрежју је 22. августа 1948. године одиграна прва ноћна фудбалска утакмица у Југославији под импровизованим рефлекторима између локалног „Дрводељца” и „Партизана” за који је тада наступио чувени Стјепан Бобек.

– Мајстори су, објашњава наш саговорник, направили за ту прилику осам рефлектора од лимених левака са по две сијалице од 500 вати, а струја је доведена из мале фабричке електране Дрвног комбината. Пошто је мрак претио да надвлада импровизовано осветљење, Забрежани су морали да прибегну триковима, па кад год би лопта прешла аут-линију, они би је кришом уваљали у креч да би се боље видела на терену.

Момчило Срећковић је шездесетих година био дописник „Вечерњих новости” из Обреновца, нешто касније је са Зораном Модлијем, Иваном Бекјаревим и још неколицином ентузијаста покренуо Студио Б. За сарадњу са овом радио станицом 1978. године добио је плакету коју му је лично уручио легендарни Душко Радовић, као председник Збора радних људи ове радио станице. „Политика” му је штампала књигу о лековитом биљу „Чајеви за здравље”, а прошле године стигло је и једно локално признање и то од председника општине Жељка Јоветића. За свакодневно добро расположење, за радост у послу који обавља и за „власништво” великог броја пријатеља, Момчило Срећковић Моци проглашен је за почасног Великог грађанина Обреновца.