Glavni urednik seoskih novina

Kriza štampe pogađa glasila s obe strane Atlantika, ali se seoske Zabreške novine na desnoj obali Save kod Obrenovca još drže. Pre nešto više od tri godine pokrenuo ih je, sa još nekolicinom meštana entuzijasta, Momčilo Srećković Moci, poljoprivrednik iz Zabrežja, kao mesečno informativno glasilo, kako piše u zaglavlju i kao „jedine srpske seoske novine”. Istine radi, finansijskih problema ima, list ne izlazi redovno, poneki mesec se i preskoči, ali tada obično u pomoć priskoči advokatska kancelarija, pekara ili fotografska radnja iz kraja.

Redakcija je u Srećkovićem dvorištu, prostorija se naslanja na zanatsku radionicu njegovog sina, a u produžetku je staja sa nekoliko rasnih krava. U redakciji nekoliko starih pisaćih mašina, kompjuter i štampač, na stolovima arhiva, na zidovima diplome i arhivske fotografije, na policama stari brojevi novina.

Naš domaćin kaže da opštinske vlasti zabranjuju novine zbog poreza pa se štampaju i pod drugačijim nazivom kao Zabreške vesti. Poreznici traže da se list prodaje, kako bi naplatili PDV, ali ga Udruženje meštana sela Zabrežja rastura besplatno, petsto komada za svaku kuću u selu i još petsto se podeli u Obrenovcu. Kada bi prodavali novine to bi nam samo povećalo troškove, kaže Momčilo, glavni i odgovorni urednik, jer bismo morali da zaposlimo administraciju. Ovako, svi rade i pišu iz ljubavi. Medicina, penzionerske i poljoprivredne teme, sport, priče iz prošlosti…

Istorija sela je vrlo zanimljiva, tu je pre Prvog svetskog rata bila carinarnica, a prolazio je i voz koji je išao od Herceg Novog do Budimpešte. Kako na Savi nije bilo mosta, vagoni su iz šina prebacivani u šlepere kako bi prešli preko reke, a onda nastavljali za Peštu i Beč, kaže Srećković.

U Zabrežju je 1804. prota Mateja napisao prvo diplomatsko pismo mitropolitu Stratimiroviću i austrougarskom princu Karlu moleći za pomoć ustanicima. Zanimljivo je da je prota neko vreme živeo u ovom selu i da su mu se tu dve ćerke udale. Pre pet godina Srećković je u selu organizovao proslavu dva veka srpske diplomatije kojoj su prisustvovale i visoke zvanice iz Beograda na čelu sa Predragom Markovićem, tadašnjim predsednikom Narodne skupštine Srbije.

Prošle godine je želeo da obeleži još jedan jubilej ali je ipak odustao pošto nije imao dovoljno podrške u mesnoj zajednici i opštini. Naime, u Zabrežju je 22. avgusta 1948. godine odigrana prva noćna fudbalska utakmica u Jugoslaviji pod improvizovanim reflektorima između lokalnog „Drvodeljca” i „Partizana” za koji je tada nastupio čuveni Stjepan Bobek.

– Majstori su, objašnjava naš sagovornik, napravili za tu priliku osam reflektora od limenih levaka sa po dve sijalice od 500 vati, a struja je dovedena iz male fabričke elektrane Drvnog kombinata. Pošto je mrak pretio da nadvlada improvizovano osvetljenje, Zabrežani su morali da pribegnu trikovima, pa kad god bi lopta prešla aut-liniju, oni bi je krišom uvaljali u kreč da bi se bolje videla na terenu.

Momčilo Srećković je šezdesetih godina bio dopisnik „Večernjih novosti” iz Obrenovca, nešto kasnije je sa Zoranom Modlijem, Ivanom Bekjarevim i još nekolicinom entuzijasta pokrenuo Studio B. Za saradnju sa ovom radio stanicom 1978. godine dobio je plaketu koju mu je lično uručio legendarni Duško Radović, kao predsednik Zbora radnih ljudi ove radio stanice. „Politika” mu je štampala knjigu o lekovitom bilju „Čajevi za zdravlje”, a prošle godine stiglo je i jedno lokalno priznanje i to od predsednika opštine Željka Jovetića. Za svakodnevno dobro raspoloženje, za radost u poslu koji obavlja i za „vlasništvo” velikog broja prijatelja, Momčilo Srećković Moci proglašen je za počasnog Velikog građanina Obrenovca.