Пловидба једног антихероја

Специјално за „Политику”
Ротердам – „Даме и господо – Џон Зорн!” Овогодишњи домаћин „North Sea Jazz Festival-а” (Artist In Residence) излази у црвеној мајици и маскирним војничким панталонама. Широки осмех без сувишних речи, кратак поглед у партитуру, лаки потез руком и – пловимо...

Откад је 2001. године „North Sea Jazz Festival” увео програм „Artist in Residence”, избор Зорна је несумњиво најхрабрији и најексклузивнији. Зорну се тако отворила прилика да публици пружи мали, а опет довољан увид у разноврсне активности: иза њега је више стотина пројеката у којима је учествовао, уз широки спектар утицаја којима се хранио да би стекао аутентичан израз – од класике, преко џеза, блуза, рока и панка, до филмске и светске традиционалне музике. Укупност ових инспирација органски се спаја понекад и у оквирима само једне кратке композиције, што Зорна чини једним од најневероватнијих стваралаца у историји музике.

Током три дана манифестације извео је шест програма, бацајући светло на плодну каријеру, у формацијама од квартета до додекабенда – од најсвежијег пројекта „Dreamers” (2008), на отварању, до најстаријег „Cobra” (1984), на затварању фестивала. У великом подухвату имао је креативну помоћ дугогодишњих сарадника: на прозивку пред великим учитељем постројили су се Дејв Даглас – труба, Марк Рибо – гитара, Грег Коен – бас, Џои Барон – бубњеви, Сајро Батиста – удараљке, Џејми Сафт – клавијатуре, Кени Волесен – вибрафон, Икуе Мори – електроника, Зина Паркинс – електрична харфа, Керол Емануел – акустична харфа, Марк Фелдман – виолина, Ерик Фридлендер – виолончело, Роб Бургер – хармоника, Бил Ласвел – бас и Милфорд Грејвс – бубњеви. 

„Dreamers” је сањарење о Данима великих валова – у срцу је меланхолична вибрирајућа bluesy гитара Марка Рибоа, око које оркестар слика сурферски амбијент. У столици пред музичарима, Зорн је готово невидљив, а свеприсутан. Цупка у жељеном ритму, намигује и диригује осмесима, црта прстима, или хипнотички кружи шакама по ваздуху. Јеврејске утицаје налазимо у програмима „Masada” и „Bar Kokhba”. Први је омаж Орнету Колмену, брз и бесан, отворен за бравуре Зорна, Дагласа и ритмичара. Други је дисциплинованији, класичарски по приступу, са финим нијансама гудача. Јошчвршћа по форми била је 60-минутна скица 22 Зорнова албума филмске музике, „Filmworks”. А онда су Зорн, Ласвел и Грејвс распалили free-punk-jazz: отварајући жестоку паљбу, до граница издржљивости слуха и стомака, призвали су гитаристу Била Фризела да им се, ненајављен, придружи. Суштину Зорновог приступа најбоље осликава чувени програм „Cobra”. Уметник диригује таблама на којима су исписани симболи и слова – као шифре за темпо и гласноћу, риф, соло или tutti – као и качкетом, чијим стављањем и скидањем такође шаље поруке. Екипа највећих мајстора авангарде је пред њим. Они реагују на Зорнове подстицаје, али смеју и да се „буне” – захтевајући соло деоницу или предлажући другачији след кластера од оног који је газда поставио. У једном моменту је свих дванаесторо подигло руку, свако са другачијом идејом у глави! Публика урла од узбуђења... Зорн, прави антихерој, ћути и осмехује се. Музика говори снажније од речи.