Траговима академика Туцакова

Зајечар – И овог децембра, по девети пут, чланови многољудне зајечарске "Мелисе", познатог удружења љубитеља природе, лековитог биља и фитотерапије, приредили су велику изложбу самониклог лековитог биља, разних мелема и печурака. Више од 1.000 посетилаца долазило је, разгледало и куповало, а председник удружења, које сада има више од 140 чланова, мр Живорад Јеремић, биолог по струци, није могао да одахне од љубопитљивог света.

На прескоке, чули смо његову причу о томе да у Тимочкој крајини има 250 врста самониклог лековитог биља изузетног квалитета и да је све садашње и бивше биљобере у овом крају, још пре 40 година, "заразио" наш познати фармаколог академик Јован Туцаков. Написао је тих година и књигу "Лековито биље Тимочке крајине" и записао да је ово подручје водеће у Србији – и бројем биљака и лековитошћу.

Иза академика Туцакова и његових сарадника са Фармацеутског факултета остао је и обиман хербаријум, сачињен још 1954. године. Још је добро очуван и користи свакоме ко жели да научи све о биљкама и да поучи друге. Живорад Јеремић каже да је хербаријум тада од Туцакова наручио Пољопривредни комбинат "Џервин", када је оснивао своју фабрику "Тимофлора" за откуп и прераду лековитог биља. Хербаријум је кружио по селима испод Старе планине и служио обучавању берача.

Нова кућа за једну сезону

Ових година бераче обучавају њихова удружења. Поред "Мелисе" у Зајечару, постоје и "Мелем" у Бору и "Др Јован Туцаков" у Сокобањи. Постоје и берачи лековитог биља који зараде толико да могу да саграде нову кућу или купе трактор у једној сезони брања. Предњаче у томе они у околини Сокобање, где већ 16 година успешно делује фирма "Адонис" за откуп и прераду лековитог биља. Већ има 44 стално запослена радника и више од 500 коопераната на подручју целе Тимочке крајине.

У Зајечару се прочула апотека лековитог биља "Ведра" чији су власници Вера и Драган Вељковић. Имају све званичне атесте и пет стално запослених радника. Много су научили у удружењу "Мелиса" од искусних травара, биолога и фармаколога. "Мелиса" за све своје чланове разних занимања приређује изложбе, организује школе лековитог биља у природи и еколошке екскурзије. У Сокобањи, која је пре готово две деценије проглашена првом еколошком општином у Србији, сваке године приређује се светковина биљобера из целе Србије под називом "Свети Јован Биљобер". Берачи се размиле падинама Ртња, Озрена и Девице.

Председник зајечарског удружења Живорад Јеремић, сада у пензији, рођен на Старој планини, представио нам је на изложби своје најактивније чланове. Каже да су без премца његови сарадници Мирјана Петровић, Зоран Јеремић (најпопуларнији међу печуркарима и најпоузданији инструктор у тој делатности) и Смиља Ивановић. А међу онима који уберу највише лековитог биља су Дамњан Крстић из Врбице и Драган Трујић из Гамзиграда. Недавно се посебно прочула Драгица Милошевић са својим органским сапунима, који су прави мелем за оболелу кожу. Прави их на старински начин као и њена прабаба по мајци, уз додатак лековитог биља. Многи су се већ уверили да се тим сапунима скидају акне и гљивице, да се купањем умирују живци, да заустављају опадање косе... Једноставно, она има сапун за сваку "штроку". Фитотерапија јој је урођена генетски. Прадедови (од оца и мајке) били су болничари на Солунском фронту, а она се одала лековитом биљу од када је отишла у пензију, завршивши каријеру књиговође.

Ручак од 1.000 евра

Познати власник сокобањског "Адониса" Небојша Станојевић такође је учио из књига академика Туцакова. А о биљоберима, својим кооперантима, може занимљиво да прича данима. Она жена што зида кућу од продаје лековитог биља "Адонису" живи у Дугом Пољу код Сокобање. Све више берача одлучује се за плантажно гајење. Ничу плантаже невена, валеријане, босиљка, омана, белог слеза, жалфије... Са једног хектара под босиљком или матичњаком, у плантажном узгоју, "Адонисови" кооперанти зарађују и по 500.000 динара, а један кооперант у околини Књажевца зарадио је милион и по динара, са хектара под кореном валеријане.

Популарни власник "Адониса" посебно радо прича о свом дружењу са скупљачима печурака. Управо у најберићетније доба, између 1980. и 1985. године, радио је као откупљивач ових шумских плодова у Пољопривредном комбинату "Слемен". Једног дана са 15 откупних места добио је три камиона и 10 трактора печурака. Памти и како је рођак његове жене из Милушинца код Сокобање за један дан од продаје вргања зарадио 36.000 динара. Породица Динић из Сесалца зарадила је једног берићетног месеца 200.000 динара од вргања.

Небојша све чини да стручно обучи бераче и биља и печурака. Посебно се својски залаже да трајно заштити изузетно ретке биљке: ртањску метвицу ("непета ртањезис") и озренски божур ("пеонија коралина"). Доводи врхунске стручњаке, покушава плантажни узгој. А бори се да протера и непожељну амброзију која се недавно тек малчице запатила у једном делу Сокобање. Где тај ђаво да се усели у бању?

А у Бору су посебно на гласу ловци Милош Милошевић и Станоје Савић. Искусни Милош је одавно експерт у брању веома тражених и скупих тартуфа у околини Бора. Недавно је тајну поверио и свом времешном другу Станоју. Знају они да за килограм "секси гљиве" може да се добије 1.600 евра. Али, не хају. Све што нађу – поједу са пријатељима. Милош је вешт у справљању јела од овог деликатеса и често се хвали како је имао ручак од 1.000 евра.