Ко то тамо у шуми дими
Вест су објавиле многе новине у рубрици „занимљивости“ а телевизијски дневници при крају: становницима белгијске покрајине Валоније одлуком тамошње локалне владе „разрезан“ је посебан порез на роштиљање. Љубитељи пљескавица и крменадли од прошлог месеца плаћају 20 евра сваки пут када желе да распале роштиљ. Да би одлука била доследно спроведена, валонска власт је обезбедила хеликоптер који ће даноноћно надгледати сва излетишта. Због оних који би могли да помисле да би роштиљање испод шатора или густог дрвећа било бесплатно, хеликоптери су опремљени термалним сензорима који ће због осетљивости на топлоту без проблема откривати прекршиоце. Ову помало чудну одлуку валонске локалпатриоте су донеле настојећи да контролишу количину угљен-диоксида који се пошаље у атмосферу, јер, према подацима стручњака, током сваког роштиљања ослободи се око 100 грама угљен-диоксида, најодговорнијег за глобално загревање.
Наравно, све је почело давно, када су „праљуди“ открили ватру, па је неком неопрезном гладници комад дивљачи упао у жар, а наставило се прављењем рупа у земљи изнад којих је ложена ватра, па онда печењем меса обложеног иловачом, па стављањем пресних намирница у пепео. Углавном све варијације „на тему роштиљање“ на крају су се завршиле настанком чувених специјалитета попут ћевапчића, ражњића, вешалица, мућкалица, пљескавица.
Два потеза без којих нема доброг меса са роштиља су лупање меса тучком пре стављања на решетку за печење и добро науљена решетка по којој се шницле окрећу. Није на одмет ставити их у маринаду са уљем (два децилитра уља, сецкан першунов лист, четири чена белог лука, рузмарин и бибер) или вином (један децилитар белог вина, један децилитар уља, два ловорова листа, два чена белог лука и бибер), рецимо један сат. И још нешто: све остало сем пилетине, ћевапчића и ражњића не би требало солити пре печења јер со извлачи воду из меса.
Бела и светла меса попут пилетине, рибе или телетине пеку се полако и на тишој ватри, уз стално премазивање уљем, машћу или сланином да би остала сочна. Свињетину, јунетину и говедину требало би добро запећи на врло добро загрејаном роштиљу да сафт остане унутра, а онда лагано пећи на умереној температури.
Следећег понедељка – рецепти
Р. Поповић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


