Модерна у Тршићу

Мултидисциплинарност, повезивање теорије и праксе и очување културног идентитета у доба глобализације лајтмотиви су „Међународне мултимедијалне ликовне колоније” која увелико ради у Тршићу. Скуп младих уметника са разних страна света, који ће кроз специфичне креативне радионице размењивати знања из области сликарства, графике, вајарства, керамике, дизајна, текстила, костимографије и перформанса, у организацији Центра за културу „Вук Караџић” из Лознице, трајаће до 26. јула.

Спој традиционалног окружења и савремених уметничких тенденција сасвим је у складу са дијалектичким односом између отворености и изолованости, промене и устаљености и модерног и традиционалног, који чине основне садржаје деловања уметности и културе данас, каже за „Политику” Марко Лађушић, уметнички директор колоније, професор на Факултету примењених уметности у Београду.

– Пилот-пројекат студената Факултета ликовних и примењених уметности из Београда, који је реализован пре десет година, „крив” је за постојање колоније. Тада смо схватили да имамо услове за алтернативне пројекте у контексту модерне уметности. Већ од 2001. године правимо прву колонију са петнаест наших и седам страних уметника и до тада се наши сусрети одржавају сваке године. Намера нам је била и остала да омогућимо младим уметницима реализацију пројеката уз ауторски наступ без мешања у личне концепције. Данашње време је време отворености и не могу да замислим младе људе који би копирали постојеће обрасце. Само на овај начин долази се до уметничких виртуозности, чији се аутори лако снађу у било каквом окружењу – објашњава Лађушић.

Ентузијазам је, чини се, каже он, основни покретач сусрета у Тршићу. Жеља за разменом мишљења не јењава већ десет година и опстаје захваљујући волонтерском раду организатора и вођа пројекта. Влада Србије, кроз своја министарства, помогла је само делимично док је Канадски савет, уз друге стране институције, финансирао део трошкова као и сам Центар за културу у Лозници. Међутим, иако новца има мало може се постићи много, уколико вас води идеја која вас превазилази. А та идеја јесте креација културне самосвести младих уметника у савременом добу. Интеракција, дружење и измештање из познатог, свакодневног окружења омогућују стремљење ка новом док се особени концепт колоније може сажети у следећем: уметничка интервенција у окружењу.

– Специфичност колоније у Тршићу јесте отвореност за све уметничке изразе и немешање у ауторске концепције. Занимљиво је поменути да нам мештани овог краја сами помажу да реализујемо неке пројекте који су овде осмишљени и започети. Поменуо бих, између осталих, перформансе др Хајке Геслер, професора источне културологије из Берлина, и Иване Кораксић, редитеља из Београда, у којима су учествовали и организатори и суграђани, затим Владу Фрањевића из Хрватске, коме је при изради инсталације помогао један од запослених у Центру у Лозници. Постављено је неколико мурала и скулптура у етно-парку и околној шуми, што кореспондира са нашим концептом изласка у простор и комуникације са окружењем – каже Лађушић.

Током година у колонију су долазили уметници из Канаде, Америке, Мексика, Хондураса, Кореје, Немачке, Лихтенштајна али и земаља нашег региона. Посебно активна била је канадска латиноамеричка група Зоц-колектив, која своју земљу представља на разним смотрама у свету. Поред поменутих др Геслер и Фрањевића, Лађушић истиче Срђана Шегана и његове цртеже великих димензија, Арно Одрија, Дамира Божића, Хајди Јип и Освалда Рамиреза Кастиља, који излажу и у својим земљама али и у Америци и Европи. Идеја организатора, поред сажимања светских и домаћих мултимедијалних израза и промоције децентрализованог приступа култури, јесте и својеврсно представљање савремене српске уметничке сцене ван граница наше земље.

– Очување специфичног културног идентитета у добу глобализације изузетно је важно и управо то примећујем у радовима страних уметника, који су најбоље реализовани на ту тему. Све уметнике, без разлике, највише интересује управо културни образац средине у коју су дошли. Истовремено, наши гости су и најбољи амбасадори наше земље и колоније, јер где год оду истичу да су дружења у Тршићу веома важна за њихове каријере, што потврђују наводећи учешће у раду колоније у својим биографијама и на презентацијама у свету.

Дела која ће настати у овом специфичном духу неће остати скривена од очију јавности. Пошто организатори већ годинама имају добру сарадњу са галеријом Дома културе Студентски град у Београду, почетком следеће године посебном изложбом биће обележено десет година рада колоније. Они који овој поставци буду посветили пажњу неће погрешити.

Милица Димитријевић