Дизни је вечан

Специјално за „Политику”
Лос Анђелес, јула – Кад кажете Дизни није то само најпопуларнији миш свих времена Мики Маус, нити – „Дизниленд”. Мало ко зна да је супруга једног од највећих генија прошлог века, и даље хибернираног течним азотом, Лили (1925–1997) испунила његову последњу велику жељу! У самом центру Лос Анђелеса, од 2003. године, стоји у свој нестварној архитектонској размаштаности архитекте Френка Герија, Волт Дизни мјузик центар. То здање је заправо дом Лосанђелеске филхармоније, стециште највећих уметника света и око милион и тристотине хиљада посетилаца годишње.

Налази се у близини Музичког трга с бројним фонтанама и ресторанима а у склопу Дороти Чендлер хола, где се одржавају оперске представе под будним оком Пласида Доминга, прекопута велелепног Музеја модерне уметности (МОМА) и поред најневероватније катедрале The Cathedral of Our Lady of the Angels, саграђене 2002, у постмодернистичком стилу, у чијој крипти почива –Грегори Пек.

С фасаде Дизни мјузик центра нас гледа симпатично лице директора, славног диригента и композитора пореклом из Финске, Есе-Пеке Салонена. После 17 сезона, вођство једном од најпрестижнијих филхармонијских оркестара света, у договору с председницом борда директора, од првог септембра препушта двадесетосмогодишњем чуду од талента, Венецуеланцу Густаву Дудамелу.

То је огромни комплекс с вртовима, ресторанима, холовима, видиковцима. Свуда племенито дрво и сводови који се дижу високо као у каквој катедрали. Иза сваког ћошка поглед који мами уздахе. Било да сте у ходницима и холовима или да шетате између змијолико изувијаних металних плоча који фасаду од челика и родијума чине јединственом у свету. Пењемо се пространим лифтом, на врх, на шести спрат. Поглед, како овде кажу од –милион долара.

Ту је и необична фонтана посвећена успомени на Лили. Мало ко зна да је Лилијан била та која је популарног миша прекрстила у Мики Маус јер је по Волту Дизнију требало да се зове –Мортимер. Ова бивша Дизнијева службеница чак и као његова супруга живела је у његовој сенци. Бавила се колекционарством порцелана. Зато је архитекта Френк Гери,као сећање на њу, креирао фонтану у облику њеног омиљеног цвета –руже. Фонтана је у мозаику, направљеном од делова више од 200 разбијених скупоцених порцеланских ваза. Има се, може се.

Да није било предузимљиве Лили која је уложила првих педесет милиона долара 1987. године, и затим кренула у жестоку кампању прикупљања нових хиљада и стотина хиљада долара, не би било ни овог чуда архитектуре и акустике. Архитекта Гери је пројекат обелоданио 1991. године а новембра 1999. је почела изградња. Здање је отворио 2003. године Еса Пека-Салонен диригујући Лосанђелеском филхармонијом.

Ходајући дуж тог усталасаног од форми још једног Геријевог ремек-дела, међу нестварним растињем свих облика и боја, шумом воде из бројних фонтана, пролазећи крај огромног зида на којем су исписана имена свих, више од две стотине, донатора, размишљам шта би било кад би било да је на нашем Ушћу уместо оног ругла од шопинг мола никао бар један крак налик овом, нова београдска опера, за оне наше дивне оперске гласове и музичаре.

И тако, „мада је све почело од једног миша”, ипак, пророчанске су и Дизнијеве речи како „ништа не мора да умре”. И зато, заиста, Дизни је вечан.