Dizni je večan

Specijalno za „Politiku”
Los Anđeles, jula – Kad kažete Dizni nije to samo najpopularniji miš svih vremena Miki Maus, niti – „Diznilend”. Malo ko zna da je supruga jednog od najvećih genija prošlog veka, i dalje hiberniranog tečnim azotom, Lili (1925–1997) ispunila njegovu poslednju veliku želju! U samom centru Los Anđelesa, od 2003. godine, stoji u svoj nestvarnoj arhitektonskoj razmaštanosti arhitekte Frenka Gerija, Volt Dizni mjuzik centar. To zdanje je zapravo dom Losanđeleske filharmonije, stecište najvećih umetnika sveta i oko milion i tristotine hiljada posetilaca godišnje.

Nalazi se u blizini Muzičkog trga s brojnim fontanama i restoranima a u sklopu Doroti Čendler hola, gde se održavaju operske predstave pod budnim okom Plasida Dominga, prekoputa velelepnog Muzeja moderne umetnosti (MOMA) i pored najneverovatnije katedrale The Cathedral of Our Lady of the Angels, sagrađene 2002, u postmodernističkom stilu, u čijoj kripti počiva –Gregori Pek.

S fasade Dizni mjuzik centra nas gleda simpatično lice direktora, slavnog dirigenta i kompozitora poreklom iz Finske, Ese-Peke Salonena. Posle 17 sezona, vođstvo jednom od najprestižnijih filharmonijskih orkestara sveta, u dogovoru s predsednicom borda direktora, od prvog septembra prepušta dvadesetosmogodišnjem čudu od talenta, Venecuelancu Gustavu Dudamelu.

To je ogromni kompleks s vrtovima, restoranima, holovima, vidikovcima. Svuda plemenito drvo i svodovi koji se dižu visoko kao u kakvoj katedrali. Iza svakog ćoška pogled koji mami uzdahe. Bilo da ste u hodnicima i holovima ili da šetate između zmijoliko izuvijanih metalnih ploča koji fasadu od čelika i rodijuma čine jedinstvenom u svetu. Penjemo se prostranim liftom, na vrh, na šesti sprat. Pogled, kako ovde kažu od –milion dolara.

Tu je i neobična fontana posvećena uspomeni na Lili. Malo ko zna da je Lilijan bila ta koja je popularnog miša prekrstila u Miki Maus jer je po Voltu Dizniju trebalo da se zove –Mortimer. Ova bivša Diznijeva službenica čak i kao njegova supruga živela je u njegovoj senci. Bavila se kolekcionarstvom porcelana. Zato je arhitekta Frenk Geri,kao sećanje na nju, kreirao fontanu u obliku njenog omiljenog cveta –ruže. Fontana je u mozaiku, napravljenom od delova više od 200 razbijenih skupocenih porcelanskih vaza. Ima se, može se.

Da nije bilo preduzimljive Lili koja je uložila prvih pedeset miliona dolara 1987. godine, i zatim krenula u žestoku kampanju prikupljanja novih hiljada i stotina hiljada dolara, ne bi bilo ni ovog čuda arhitekture i akustike. Arhitekta Geri je projekat obelodanio 1991. godine a novembra 1999. je počela izgradnja. Zdanje je otvorio 2003. godine Esa Peka-Salonen dirigujući Losanđeleskom filharmonijom.

Hodajući duž tog ustalasanog od formi još jednog Gerijevog remek-dela, među nestvarnim rastinjem svih oblika i boja, šumom vode iz brojnih fontana, prolazeći kraj ogromnog zida na kojem su ispisana imena svih, više od dve stotine, donatora, razmišljam šta bi bilo kad bi bilo da je na našem Ušću umesto onog rugla od šoping mola nikao bar jedan krak nalik ovom, nova beogradska opera, za one naše divne operske glasove i muzičare.

I tako, „mada je sve počelo od jednog miša”, ipak, proročanske su i Diznijeve reči kako „ništa ne mora da umre”. I zato, zaista, Dizni je večan.