Пријатно ропство

Свирање на виолини тражи сате и сате... Целог живота сам само то и радио. Потпуно посвећење. Све што сам видео, видео сам захваљујући виолини. Без ње ми се и не путује. У питању је зависност. Робујете нечему на најјачи и најлепши могући начин, и не можете побећи од тога чиме сте обележени. Могу да се поиграм са судбином, да правим паузе, пробао сам да вежбам мање а да свирам добро, и све то остане на покушају јер сами пред собом знате да тако не може. Зато ме радује и овај концерт, каже за "Политику" виолиниста Јован Колунџија пред вечерашњи наступ у Коларчевој задужбини.
Концерт је део великог јубилеја, 40-годишњице уметничког рада нашег познатог музичара, а турнеја којом ће током 2008. године јубилеј бити обележен обухватиће 20 градова Србије и региона. Прославу је започео концертом у Сарајеву, 4. децембра у Дворани Дома војске у Сарајеву, где је свирао уз клавирску пратњу сестре Наде.

Вечерас, пак, ово двоје уметника обећавају нам програм "озбиљно романтичан". Сен-Санс, Леклер, Бах, Крајслер. А Колунџију питамо да ли је јубилеј, можда, прилика да се успори темпо, баци поглед уназад, начини мали лични биланс?

– Јубилеј некоме служи за то. Лепе су то године, читав један уметнички живот, али уметници трају веома дуго ако су успешни. Код нас нема завршетка каријере. Знам да су многи виолинисти свирали док год су живели. Ја и даље имам неостварених жеља и тек планирам да остварим оно што нисам! – каже Колунџија.

Зашто сте за почетак прославе изабрали Сарајево?

– У Сарајеву сам свирао бар двадесетак пута до сада. Реч је о изузетно акустичној сали у којој је сада било много света, званица, дипломата, новинара, али ћу зато организовати и један концерт само за сарајевску рају. Загреб и неки други градови су, међутим, "затворили" врата. Када сам наступао у "Лисинском" увек је било препуно. И, ако би се публика питала, наставио бих са концертима тамо али ове године турнеја је без Загреба... То је ван моје контроле.

Статистика бележи 4 000 Колунџијиних концерата, наступа на телевизијама, излазака пред публику. Свирао је у четрдесетак земаља, одржао 14 турнеја по Русији, Кини... Међународну сцену је, каже, освајао искључиво учествовањем на интернационалним такмичењима где су били и критичари, менаџери, жирији...

– А онда седите и чекате. Ако вас зову оставили сте траг, ако се намећете, убрзо се од тога уморите. Не знам шта значи звати и нудити концерте, борити се за место под сунцем. То је код мене ишло тако спонтано, да сам дошао и до 120 концерата годишње. Ником ни то не бих саветовао, јер се претворите у машину која без предаха иде док има горива у себи. Онда кад сам се ја мало уморио, уморила се и ова наша земља...

Да ли сте тада пожелели држављанство неке друге државе?

– Пало ми је на памет али онда бих морао са собом повући толико људи без којих не могу. Не бих могао да поднесем како им се јављам пет пута дневно телефоном. Остао сам због других, и због себе. То су, једноставно, узајамне ствари.

-----------------------------------------------------------

Музика у Београду

– У Београду има свега. Интензиван музички живот, можда и више него што треба. Селекција би могла бити боља. Ово је велики град где се, међутим, иде на надокнађивање онога што смо пропустили свих ових година. Овде влада "преинтензивно" присуство имена која су на заласку каријере па су, можда, сада јефтинија и тиме доступнија. А публике ће бити онолико колико буде правих понуда.

-----------------------------------------------------------

Путовања и часови

На питање да ли размишља о професури, Јован Колунџија говори:

– Не могу да се посветим и истовремено радим два посла која ме емотивно оптерећују; путовањима и на "одрађивању" часа са неким студентом. А он, у ствари, једва чека да ме види. Мојој природи не прија да делим енергију на неколико ствари.