Коров расте из урушеног крова

Музеј Вука и Доситеја у Београду  (Господар Јевремова 21), једно од најпосећенијих културно-историјских здања у нашој земљи, од прекјуче је, нажалост, приморан да због санације привремено затвори своја врата бројним посетиоцима, а њих у највећем броју чине школарци, ученици средњих школа и студенти. Овим се број затворених музеја у нашој престоници додатно повећао, будући да Народни музеј и Музеј савремене уметности у потпуности не раде, а реконструкција Историјског музеја Србије је, такође, у току (иако је Галерија овог музеја, ипак, тренутно отворена за посетиоце).

Музејска кућа два највећа српска посленика писане речи и језика: просветитеља и првог српског министра просвете Доситеја Обрадовића, и Вука Караџића, реформатора српског језика, сакупљача српске усмене баштине и творца српског књижевног језика, неће бити доступна јавности до даљег, због радова на потпуно оронулој међуспратној конструкцији. У разговору за наш лист музејски саветник и управница Музеја Вука и Доситеја, Љиљана Чубрић, каже:

– Ствар је у томе да је зграда више него у катастрофалном стању. Кров се урушава, из њега расте коров, темељ је оштећен, зграду уништава влага... При том би требало имати у виду да је реч о културно-историјском споменику нулте категорије. Категоризација је начињена према архитектонском и историјском значају здања. Дакле, овде је реч о здању од изузетног културно-историјског значаја, односно о категорији највишег реда код нас.

Љиљана Чубрић посебно наглашава да је особље Музеја већ годинама надлежним органима указивало на лоше стање зграде.

– Свако наше следеће јављање надлежнима бивало је све драматичније, да бисмо сада дошли у ситуацију да буквално спасавамо живе главе, како своје, тако и посетилаца. Наиме, прошле јесени је пао потпорни стуб који држи надстрешницу између помоћне и главне музејске зграде, у тренутку када је у дворишту било сто педесеторо деце.

Тај стуб је био тежак око 150 килограма. Не би требало занемарити чињеницу да месечно овај музеј посети између 1200 и 1500 деце, и да је опасност заиста огромна, истиче наша саговорница.

У години у којој Музеј Вука и Доситеја обележава 60 година постојања, у згради у којој је радила Доситејева Велика школа, у којој су, између осталих, били ђаци Вук Караџић и наш знаменити историчар Лазар Арсенијевић, а Сима Милутиновић Сарајлија био предавач, коју је, између осталог, редовно обилазио Карађорђе али и сва чувенија имена српске историје прве половине 19. века, догодило се да је у потпуности попустила конструкција у делу где је смештена библиотека са фондом од чак 12 000 књига. Више од хиљаду књига које је наша држава, иначе, заштитила као државно благо управо је исељено у изложбени део Музеја, заједно са канцеларијом управнице Чубрић.

– Такође би требало имати у виду да је у Музеју тренутно поставка која, нажалост, није мењана од 1949. године, јер за нас никада није било новца. Сад нам је циљ да се бар спаси зграда Музеја са свим својим експонатима.

А тако је помпезно обележавано 200 година од оснивања Доситејеве Велике школе и повратка Доситеја у Србију, са огорчењем додаје Љиљана Чубрић, истичући да је од Министарства културе стигла засад само незнатна сума новца, али да у току данашњег дана очекују посету особе из Министарства, када ће цела конструкција таванице и пода бити отворена и када ће бити процењено колики је тачан обим оштећења, као и колико ће новца и времена бити потребно за поправку.

Управница Музеја је објаснила да је дрвени патос, односно таваница до те мере попустила да су запослени у Музеју сами морали да је подупиру дрвеним гредама и гвозденим шипкама!

Љиљана Чубрић процењује да се укупна сума за поправку зграде креће око 50 милиона динара. Иако је Музеј прикупио сву потребну документацију за читаву реконструкцију, одговора надлежних до сада није било.

Са захвалношћу истичући добру сарадњу са стручњацима из Завода за заштиту споменика културе, управница Музеја посебно је нагласила да је једино општина Стари град (општина на којој се Музеј налази), са својом председницом Мирјаном Божидаревић до сада конкретно помогла и изашла у сусрет вапајима запослених у Музеју Вука и Доситеја.

Марија Андријашевић

------------------------------------------------------------

Сталне поставке

Здање из 1739. године, у којем се Музеј налази од 1949. године, јесте културно-историјски споменик подигнут у самом срцу наше престонице и представља типичан пример турске градске куће, односно турске стамбене архитектуре.У тој кући је од 1809. до 1813. године радила Велика школа, прва српска просветна установа намењена вишем образовању. У приземљу куће је стална поставка посвећена Доситеју Обрадовићу, коју чине прва издања његових књига, потом различите преписке, портрети и скулптуре. На спрату је поставка посвећена Вуку Караџићу која, за разлику од Доситејеве збирке, садржи и његове личне предмете као и предмете који су припадали породици и његовој кћерки Мини, портрете, прва издања његових књига и различиту архивску грађу.