Од самоуправљача до акционара

Крушевац – Радници крушевачког „Југопревоза”, највећег саобраћајног предузећа у Расинском округу, ове године постали су пунолетни акционари, ако рачунају прву приватизацију из времена Анте Марковића а добитници су и награде „Капетан Миша Анастасијевић”. Вредно признање добили су за остварене резултате у вођењу фирме и извршавање преузетих обавеза из купопродајног уговора закљученог са Агенцијом за приватизацију после победе на аукцијској продаји 24. новембра 2005. године.

Када су се 1991. године упознали са Законом о приватизацији, који се приписује последњем премијеру СФРЈ Анти Марковићу, радници „Југопревоза” међу првима су се организовали у конзорцијум. За свог заступника изабрали су саобраћајног инжењера и тадашњег (и садашњег) директора Животу Цветковића. Конзорцијуму је од 770 приступило 550 радника и упустило се у непознате приватизационе воде. Прошли су многе лавиринте куповине, а онда и судски процес, да би на крају постали власници 30 одсто капитала свог предузећа. Сада се тога нерадо сећају, али им је, кажу, то био велики мотив да се појаве на аукцијској продаји „Југопревоза” 2005. године. Почетна цена 70 одсто друштвеног капитала, или око 50 одсто укупног капитала „Југопревоза”, била је 36.251.000 динара, али је аукцијским надметањем изашла на 210.000.000.

Добар финансијски ослонац раднички конзорцијум имао је у крушевачкој филијали АИК банке, код које су се радници задужили да би отплатили прву рату. Та банка је потом, по речима њеног директора Зорана Матића, у свему, а нарочито у делу инвестиција пратила „Југопревоз” и то због обостраног интереса.

(/slika2)– Прошли смо тежак пут, од првих корака пре 18 година у време Анте Марковића, преко престројавања 2005. године и организовања већег дела радника за аукцијску куповину предузећа, уз противљење немалог броја неверних Тома, и ево успели да од шест исплатимо четири рате дуга, да реализујемо инвестициони програм, да утичемо на трансформацију самоуправљачке у акционарску свест радника. Сада имамо око 550 радника, од 770 из 2005. године. Највише их је отишло природним путем, а око 60 је отишло по социјалном програму. Ако бих рекао да нам је данас лако, не бих рекао истину. Ипак, уз све тешкоће, доказали смо да радници могу да буду добри акционари и управљачи предузећа. Узмите, на пример, само ову годину када је просечна цена горива порасла са 58 на 85 динара, а цена карата није повећавана годину дана. Губитак не смемо да правимо, линије морамо да одржавамо у жестокој лојалној и нелојалној конкуренцији, да смањујемо трошкове и боримо се за сваког путника – говори Живота Цветковић, генерални директор „Југопревоза”.

Возачи „Југопревоза” данас имају на располагању 120 аутобуса, а годишње укњиже више од девет милиона километара. Саобраћају на територији шест општина, на локалним, међумесним, међуградским и међународним линијама. У последње четири године у знатној мери модернизовали су и увећали возни парк. И све то уз годишњу рату за отплату предузећа од око 405.700 евра. Сваки годишњи биланс од акцијске куповине им је био позитиван. Прошле, 2008. године, имали су добитак од 65 милиона динара. У овој години, признају, неће моћи да буду успешни као лане. Укупан приход за првих шест месеци „Југопревоза” мањи је за десет одсто у односу на приход у истом периоду 2008. године, пређена километража је иста, а трошкови за гориво знатно већи.

– Тражимо и даље унутрашње резерве, боримо се за сваког путника. Радници су потпуно свесни ситуације, понашају се баш као да је то њихова имовина, имамо знатно мање кварова него некада када смо били друштвено предузеће, веће су нам уштеде, љубазнији је однос према путницима – објашњава директор Цветковић.

О брзој еволуцији самоуправљачке у акционарску свест сведочи и радник Добрица Станојевић, који показује како су аутобуси чисти.

– Све док финансијски резултат „Југопревоза” буде зависио од радника чинићемо све да привучемо путнике и будемо успешни. Верујемо да нисмо узалуд потрошили силне године да би све ово било наше. Издржаћемо још две рате, а после ће ваљда бити лакше. Тек тада очекујемо боље плате – каже Добрица Станојевић.

Зараде овде исплаћују на време, а нето просек је 26.000 динара. Кажу да немају велика дуговања, баш како је и написано у образложењу одлуке о додели награде „Капетан Миша Анастасијвић”: „... да послују успешно годинама, да нису задужени, да су преко АИК банке осигурали отплату рата за куповину, да изузетно поштују путнике...”.