Књаз на старој марвеној пијаци

Аранђеловац – Ни пред недељно обележавање јубиларне, 150. годишњице од оснивања Аранђеловца, овај догађај неће проћи без несугласица грађана, локалне заједнице и чланова Одбора за изградњу и постављање другог споменика књазу Милошу Обреновићу, оснивачу града.

Пре тачно 20 година, Аранђеловчани су одлучили да се одуже свом оснивачу подизањем споменика. Тако се, после 13 деценија, дошло до сазнања да не треба зазирати од своје историје и културе које, када је реч о књазу Милошу и његовим заслугама, нико не може оспоравати. Грађани су били сагласни да споменик треба подигнути, али нису били сагласни на ком месту. По оној нашој народној „колико људи, толико ћуди”… На крају, по избору општинске власти, срушена је гаража за аутомобиле у парку Буковичке бање и на том месту постављен је недовршен мермерни споменик књазу. Далеко од „очију јавности”. Споменик књазу Милошу, дело вајара Свана Вујачића из Загреба, открио је 19. септембра 1989. године доктор Владимир Арсенијевић, председник СО Аранђеловац.

Аранђеловчани су били изненађени и огорчени, јер нико од њих није могао да препозна свог књаза који је много учинио за напредак те шумадијске варошице. Више наших вајара покушало је да исправи Вујачићеве грешке на споменику, што им није успело.

(/slika2)У сусрет јубилеју – 150. годишњици Аранђеловца, активисти Удружења „Баштина и будућност – Аранђеловац 1859” желели су да исправе ту неправду. Упутили су прошле године захтев општинским властима да се приступи изградњи другог, и лепшег споменика књазу Милошу и да се он постави у старом центру града. Општинско веће је прихватило њихов предлог и пренело Фонду „Први српски устанак” да реализује овај пројекат до прославе јубиларне 150. годишњице од оснивања града – 26. јула 2009. године.

Аутор споменика књаза Милоша је вајар Дринка Радовановић из Београда. Добрица Ћосић, Славенко Терзић, Љубиша Ракић, Светислав Басара и Миодраг Јовановић споменик књазу у бронзи висок 3,5 метра (са постаментом преко пет метара) оценили су као позитивно врхунско остварење.

Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца у марту ове године упутио је председнику општине Аранђеловац др Радосаву Швабићу мишљење за локацију на којој би се поставио споменик.

– Стручњаци Завода су нам рекли да је могуће поставити споменик на локацији старе марвене пијаце и да је за такво решење потребно формирати нови трг, на месту најстарије градске раскрснице – пијачног трга и почетка главне улице књаза Милоша – каже за „Политику” др Радосав Швабић, председник Општине. – За такав захват неопходно је изместити постојећу бензинску станицу и физички ремоделовати читав простор трга, за шта је потребно изградити план детаљне регулације. На жалост, остали су многи нерешени проблеми на поменутој локацији, као што су: безбедност, имовинско-правни односи, одвијање саобраћаја… јер се пут код места споменика још води као магистрални, а власник парцеле је „Србијапут” – истиче наш саговорник, уз напомену да због свих ових околности не жели ни да открије споменик књазу Милошу у недељу, на дан 150. годишњице града.

И чланови Одбора надлежни за праћење и постављање споменика књазу Милошу упутили су писмо председнику Општине и изразили неслагање око локације места споменика. Они у писму истичу да „раскрсница ’Ђунис’, где је предвиђено постављање споменика представља у сваком погледу хаотичан простор непримерен захтевима меморијалног значаја личности књаза Милоша, ни за Врбицу у ужем смислу, нити за град Аранђеловац у целини.” Они су предложили више локација у граду за постављање споменика, али је локална власт, на њихово изненађење, изабрала управо простор против кога су они изричито били.

Откривање и освештавање споменика књазу Милошу предвиђено је за недељу пре подне. Како смо сазнали, том чину неће присуствовати аутор Дринка Радовановић, владика шумадијски господин Јован (Радовановић), а ни еминентни чланови Одбора из Београда за праћење израде и постављање споменика.

И једно подсећање: „Србске новине” 20. октобра 1859. године, када је основан град Аранђеловац, писале су како се наставља спор варошана Аранђеловца о томе где треба да се изгради месна црква. Многи су били за то да се црква гради од западне стране, а други да иста богомоља буде на сасвим другом крају вароши. „Најбоље би било када би светли господар одредио и место где да се подигне црква”, известиле су „Србске новине” пре 150 година. Наша посла, зар не. Ко ће данас пресудити?

Б. Његован

-----------------------------------------------------------

Остала неправда

– Ово што нам се сада дешава у вези с постављањем споменика аранђеловачком „куму”, великом књазу Милошу Обреновићу, није први пут међу Аранђеловчанима. Велики повод по Аранђеловац могли смо, постављањем споменика реномираног вајара Дринке Радовановић, да претворимо у догађај којим ће се сви Аранђеловчани и будуће генерације поносити. На жалост, ту шансу да исправе неправду према књазу Милошу ни овај пут нису искористили – каже за наш лист Драган Тодоровић, један од најагилнијих истраживача историје и културе Аранђеловца и Буковичке бање и председник Удружења грађана „Павле Бакић”.