Бајденова турнеја и Путинове заставе

Седмог јула, истог дана када је у својој подмосковској резиденцији Ново Огарјово доручковао кавијар са Бараком Обамом, а потом разговарао са шефом немачког синдиката металаца и присуствовао потписивању уговора са америчким „Боингом” – Владимир Путин имао је још један, за политичара његовог ранга, необичан сусрет. Путин је био први руски лидер који је посетио московски „главни штаб” највеће бајкерске групације у земљи, познате под именом „Ноћни вукови”. У вишедеценијској историји руске верзије „Анђела пакла”, од државних органа, до сада их је посећивала најчешће полиција.

Путин и Хирург, премијер и вођа моториста, доста су се добро споразумели, посебно када је реч о бајкерском слету у Севастопољу, одржаном 10. и 11. јула, поводом 65-годишњице ослобођења од фашизма, на који су „Ноћни вукови” и њихови пријатељи стигли са чак шест хиљада мотоцикала. Руска тробојка, коју је премијер свечано уручио Хирургу („да вас чува и помаже“), ношена је потом кроз пола Русије и Украјине – до Крима, односно Севастопоља, града око кога се већ годинама ломе копља између две државе. Чак и да руска ратна Црноморска флота није већ 256 година базирана у овом граду (због чега га је царица Катарина Друга и подигла), ово стратешко упориште било би предмет спора због већински руског становништва, које углавном одбија да се интегрише у украјинску државу.

А пре премијера, подршка бајкерима стигла је и од руског патријарха Кирила, па су многи од њих радосно узвикнули: „Са нама су Путин и Исус Христос!” Тако су момци у кожним јакнама и чизмама, са ланцима, тетоважама и минђушама, добили неопходни духовни подстрек за своју мисију, у којој су учествовале и њихове колеге из десетак европских земаља, укључујући и Србију. „Путинова застава” унета је у Севастопољ, а украјинском председнику Виктору Јушченку, који је у том граду присуствовао прослави националног дана морнарице, није се допало знамење друге државе на овом скупу. Статус руске флоте треба решити „без непотребне политизације”, а 20 постсовјетских година њеног базирања у Севастопољу је „сасвим довољно”, оценио је Јушченко, поново затраживши од Москве да њени ратни бродови што пре напусте Украјину.

У Кремљу, наравно, не мисле тако. То су нагласили и „тајмингом” који је Путин одабрао за патриотски сусрет са мотоциклистима – временски се то поклопило са Обаминим московским разговором са лидерима антипутинске опозиције. Но, има у свему и нешто значајније. Руски домаћини нису били нимало задовољни када је саопштено да ће амерички потпредседник Џозеф Бајден убрзо „наставити турнеју” коју је започео Обама, управо посетама Украјини и Грузији. Двема државама које би Вашингтон волео да види у НАТО-у, док Москва такву перспективу сматра безмало објавом рата.

Средином месеца, само пет дана после „демонстрације заставе” у Севастопољу, и пет дана пре почетка Бајденове турнеје, група од 22 бивша политичка лидера земаља централне и источне Европе упутила је Обами „отворено писмо” посредством пољског листа „Газета виборча”. „Атлантисти”, како су себе назвали, из Чешке, Пољске, Литваније, Летоније, Естоније, Словачке, Румуније, Бугарске и Мађарске, међу којима је и седморо бивших председника (Лех Валенса, Вацлав Хавел, Александар Квасњевски, Вајра Вике-Фрајберга, Михал Ковач, Емил Константинеску и Валдас Адамкус), па некадашњи премијери, министри и амбасадори, послали су у Белу кућу драматичан апел. Његова суштина је: ако Обама не настави политику свог претходника, ове земље суочиће се са безбедносним и другим претњама које долазе из Русије, а уместо „атлантиста” на власт ће доћи нови, „прагматични лидери”, док ће амерички утицај у источној Европи бити умањен, исто као и снага НАТО-а.

Кључни елементи „политике континуитета” коју захтевају аутори писма су: наставити постављање антиракетног штита у источној Европи, примити Грузију и Украјину у НАТО и убрзано градити енергетску инфраструктуру која искључује Русију. Наводећи да су многе земље дубоко узнемирене што је НАТО остао по страни док је Русија у Грузији кршила међународно право и целовитост једне чланице Партнерства за мир, они постављају питање – да ли ће алијанса стати у њихову заштиту у случају евентуалне кризе.

Бајденова турнеја се и може тумачити као покушај Вашингтона да размрси спољнополитичко клупко које је годинама намотавао Џорџ Буш у државама бившег совјетског блока. Пре свега, да се смири „нервоза” у овим земљама, порукама типа: „Ресетовање односа између САД и Русије неће бити на штету Украјине” и „Нико нема права да вам диктира у које савезе да уђете”. Ове изјаве треба да укажу да Америка, и поред других проблема са којима се суочава, није дигла руке од источне Европе, што је (ин)директан одговор Валенси и Хавелу.

У овом тренутку, за САД је најважније да спрече дестабилизацију у Украјини и Грузији и да успоставе чврсте везе са политичким факторима за које се претпоставља да би могли да наследе Виктора Јушченка и Михаила Сакашвилија. Али, главни проблем биће – како уклонити руску заставу која је чврсто пободена и у Севастопољу и у Цхинвалију.

Бојан Билбија