Сузе радоснице у дечјем дому "Јефимија"
Крушевац – Осамдесеттрогодишњи инжењер у пензији Јован Петровић из Београда и овог децембра, уочи Нове године, обрадовао је педесеторо малишана без родитељског старања у Дечјем дому "Јефимија" у Крушевцу. Васпитачи "Јефимије", који овој деци замењују родитеље, педантно су израчунали да је ово 26. посета Чика Јове, како овде сви зову добротвора из Београда. Уз честитке за наступајуће празнике, чика Јова је деци поклонио чоколаде, украсе и много играчака и обећао да ће долазити док год то буде могао. А када га године спрече, уместо њега ће овде долазити његова ћерка Мила и зет Ненад Марковић, који се налазе на вишегодишњем привременом раду у САД. Захваљујући деци и директорки Дома Добрили Арсић што му пружају могућност за велики сусрет радости, чика Јова је пренео поздраве и своје супруге Душице и пожелео да његов пример следе и други људи добре воље.
– Мене овај сусрет са децом увек испуни топлином и радошћу. Неописиво лепо осећање ме увек подсети на први сусрет са двојицом дечака у Крушевцу 1982. године, којима сам помогао после једне повреде при игрању фудбала. Повређени дечак, звао се Срђан, прво ми је рекао да иде својој кући да се јави, па онда у хитну помоћ. А његова кућа био је дом "Јефимија". За мене је то било дирљиво, па се, ево, већ годинама, па и сада, срећем са Срђаном, који је засновао породицу и има своју децу – каже чика Јова.
Добротвор Јован је, иначе, дипломирани рударски инжењер у пензији. Рођен је у Александровцу 1924. године. У Крушевцу је завршио гимназију, а потом се отиснуо у Београд, где је завршио Рударско-геолошки факултет. За Крушевац га веже узбудљива младост и припадност СКОЈ-у. Због тога је два пута током Другог светског рата одвођен у казамат на Слободишту, одакле су младићи одвођени на стрељање. Успео је да побегне и избегне сигурно смрт. Данас само каже да је имао среће и да се не стиди што је припадао покрету отпора и СКОЈ-у.
– Не постоје лоше партије, постоје мање добри, па и лоши људи – каже Јован.
На 26. сусрету Јовановом са децом "Јефимије" најдирљивији моменат била је реч захвалности осамнаестогодишње Благице Милентијевић, која је у овом дому од своје четврте године, откада и познаје чика Јову. Рекла је само "Хвала човеку великог срца" и – заплакала. Благица ће ускоро, када заврши четврти разред средње школе, напустити овај дом. Када је обрисала сузе радоснице, рекла је чика Јови да се деца лепо служе компјутером који је донео прошле године и никада неће заборавити овакве сусрете. Пожелела је свој деци света "да имају узорне родитеље, али, ако се то не деси, и васпитаче као ове у ’Јефимији‘ и неког чика Јову".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


