Украдена историја – опљачкани сте!

Прича подсећа на добар криминалистички роман: лопови посете локалитет, под окриљем ноћи покраду извесну количину антиквитета, однети предмети потом се нађу на црном тржишту и заврше у рукама приватних купаца – колекционара или препродаваца, при чему ови други дела продају аукцијским кућама или понуде музејима. Прича није фикција, прича је реалност а прича је мултимедијална изложба „Украдена историја”, у Хеленском фонду за културу у Београду (Улица кнеза Милоша 24), која је за посетиоце отворена до 30. септембра.

Познати случај преношења делова Партенона у Велику Британију, које је давне 1801. године организовао лорд Елгин, сликовит је пример праксе коју данас зовемо крађа, или лепше речено измештање уметничких дела из земље порекла, а која постоји одавно, још из времена великих колонијалних сила. Међутим, иако је још 1970. Унеско усвојио „Конвенцију о мерама забране и спречавања незаконитог увоза, извоза и преноса својине културних добара”, ратификовану у 109 земаља света, пљачка се несмањеном жестином и даље одвија на просторима Ирака, Камбоџе, Грчке, Кипра, Италије, Турске...

– Већина антиквитета на тржишту уметничких дела незаконито је ископана и прокријумчарена из матичних земаља. Сваки антиквитет је истовремено историјско сведочанство и његовим измештањем из контекста сви смо на губитку јер никада нећемо сазнати његово право порекло, намену и историјску подлогу неопходну за даље тумачење. И не само то, на тај начин нестаје наше историјско памћење, нема самоспознаје, нема знања о томе ко смо и одакле потичемо – каже за „Политику” Никос Цицимелис, саветник за културу у Хеленском фонду, додајући да је изложба, коју је пре београдске видела и публика у Никозији, Атини, Трсту, Лисабону, Даблину и Бриселу, већ доживела велики публицитет јер се дешава у време светске дебате о етици музеја на Западу и мерама за очување светског културног наслеђа.

Трговина антиквитетима слична је трговини дрогом јер се одвија на специфичном „подземном” тржишту, уз спорадично уплитање институција – аукцијских кућа и музеја. Ланцу који се бави овом врстом „диловања” тешко се улази у траг јер важе добро позната правила: никада се не краде антиквитет виши од једног метра јер као такав не упада у очи, документа за дело непознатог порекла лако се кривотворе јер се за нешто што је украдено пре него што су га археолози и званично пописали тешко са сигурношћу може утврдити да је прокријумчарено и, на крају, када уметнички предмет једном буде изложен у музеју, он постаје легалан и углавном престаје да изазива интересовање локалних полиција или, рецимо, ФБИ-ја. Али, то није најгоре од свега. Најгоре је то што су дела која су на крају препозната и лоцирана углавном оштећена и, као таква, после дугих спорова, враћена у земљу порекла.

– Процедура повратка је мукотрпна, подразумева полицију, судове и све што уз то иде. Није, стога, случајно што су у осмишљавању наше мултимедијалне изложбе учествовали и писци детективских романа. Изложбу чине три сегмента – филм састављен од неколико документарних филмова о крађи различитих уметничких дела, велики информативни панои о историјату незаконите трговине антиквитетима са мултимедијалним елементима и копије драгоцених антиквитета који су враћени у Грчку. Међу њима се налазе и златни венац са цветовима мирте, јабуке и крушке из Македоније, затим златни прстен, део збирке Ајдоњско благо и глава Диониса, украдена из музеја у Коринту. Иако је, понављам, цео процес повратка једног дела изузетно стресан, борба за сваки антиквитет је вредна, јер је реч о добитку за човечанство – истиче Цицимелис.

Изложба, коју ће током септембра организовано посетити и наши ученици и студенти, између осталог, преиспитује и улогу музеја широм света у протоку украдених антиквитета кроз уметнички простор. Иако су велики музеји нашироко критиковани због присвајања туђег блага, пљачкања у Африци, Азији и Латинској Америци постала су све разорнија због раста цена на тржишту уметничких предмета. Етика музеја на западу тема је која је тренутно веома актуелна јер се, у многим случајевима, управо музеји налазе на крају ланца незаконите трговине уметничким делима, што саму њихову делатност ставља под знак питања. Јер, очување светске културне баштине јесте приоритет који не сме да се пренебрегне.

М. Димитријевић

-----------------------------------------------------

Промоција грчког језика и културе

Хеленски фонд за културу, који је поред Анемон продукције „одговоран” за ову изложбу, постоји у Београду од децембра 2008, док је званично отворен управо 3. јула ове године, приликом отварања саме изложбе. Током априла и маја 2009. у просторијама Фонда одржана је још једна изложба, „Светлост и сенке на Балкану”, на којој су биле представљене фотографије осам уметника из осам земаља из окружења. Фонд се бави и промоцијом грчке културе и језика (кроз часове грчког за грађанство).